Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПРАГ БЕОГРАДА 1. Пишући о славном деспоту Стефану, Лазаревићу, сину Лазареву, Константин Филозоф је деспотов град Београд назвао градом са седам врхова.
А ја, који нисам Константин Филозоф, и који немам његово златно перо, којим исписује житија, сказања и муњу преко небескога свода, ја, који умачем
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Покушао сам да га „аналишем”. Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”. Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.
Ја вам кажем: она ће га усрећити! Бар ја бих с њом био срећан! Још како! Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: „Лакше, лакше, младићу!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И већ је Пера старац. Нема више старе живахности, нема фантазије. Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф. Дуг живот, — велика школа. — Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
1960. Сваки кондуктер на тролејбуској линији број једанаест помало је филозоф. То и није чудо кад се зна да ови тролејбуси повезују два тако различита дела града, носећи на својим блатобранима
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У Сегедину и Будиму је свршио гимназију, у Пешти је слушао филозофске науке, у Бечу права. Као свршени филозоф и правник живео је у Бечу. 1790. руски посланик у Бечу кнез Димитрије Голицин узе га за свог секретара.
Али, он није педантски педагог и апстрактан филозоф, но излаже живо и јасно, своја развијања поткрепљује и илуструје изрекама и анегдотама не само из страних писаца свију
Човек широког образовања, он је ипак остао дилетант у књижевности. Филозоф по струци и по васпитању, одвећ рационалан а недовољно емоционалан, он је књижевност радио сувише по логичким
објавио прву књигу својих Огледа из књижевности и уметности]. Више теоретичар но практичар, више филозоф уметности но књижевни критичар, он се ретко зауставља на датом књижевном и уметничком делу, но цео посао уопштава,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Али време лечи сваку рану — и Јова се помирио са својом судбином. Постао је филозоф, и није више гледао само на оне пред собом, него и на оне за собом, и то га је утешило.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кретен један! И још сам му казала да он и Маркс немају ама баш никакве везе под милим богом, јер је Маркс био човек-филозоф, а он својим потчињенима на сваку примедбу одговара: „Немој ту да ми филозофираш!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Боље је коњским репом цимати, неголи с вама посла имати. Ил сте филозоф ил сасвим луд! Такав сам стекȏ о вама суд.“ * Баш у луци, на окуци (ваљда вам је познат Груж?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свет се смејао, а један Американац купио је слику за скупе паре. Ипак се стари филозоф извукао из свега тога љупко и весело.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ти звуци долазили су из горњег дела Демокритовог врта. „То је наш смешљиви филозоф!“, узвикну радосно Хипократес који се већ био побојао да неће затећи код куће смешљивог филозофа, како је цела Грчка
Но номофилакса спопаде неописив бес. Лице му постаде плаво-црвено, а очи му мал’ не искочише из дупљи. „Смешљиви филозоф!“, развика се он. „Будала - ништа друго! Нисам ли ти, Хипократе већ говорио да у његовој глави није све у реду?
Вајар га је истесао у камену како у театралној пози чита и тумачи свој „Диакосмос“. Када је наш дубоко остарели филозоф тај споменик сагледао, искривио се од смеха. АРИСТОТЕЛЕС Духовна својина је неприкосновено власништво.
„Дабоме! То је сада адет. Сваки младић из добре куће жели да се изобрази, да постане говорник, песник или филозоф. За такве беспосличаре Атена је најбољи, добро нађубрени, расадник“.
„Наблизо твог родног места, на домак границе наше државе, а за који дан и под њеном влашћу“. ,,Онде живљаше филозоф Демокритос“. ,,Чуо сам за њега“. ,,Код њега хтедох у школу“. ,,Па што не оде?“ ,,Причаћу ти.
То мораш и ти, синко, да чиниш, ако желиш да постанеш филозоф. Посматрај својим очима све што се у природи дешава и размишљај својом властитом главом како да растумачиш, сликама и
Аристотелес зину, Никија причаше даље. „Наш велики филозоф бави се политиком, размишља и поучава како би требало уредити државу да у њој сваки грађанин буде васпитан до оне
и удисао балзамни мирис цвећа, рече Аристотелес својим друговима: „По мишљењу нашег великог учитеља, најсавршенији филозоф био би онај који не би имао очног вида, слуха ни њуха, јер би тада могао да, несметано од свих чулних утисака, живи и
Зато морам да се овој двојици поново вратим. Почећу са Демокритом. Смешљиви филозоф! - Зато што се на све смејао, мислила је и судбина да има права да са њим тера шегу; она од седамдесетак радова
У Платоновој Академији постао је Аристотелес филозоф да би се тек касније изобразио и за природњака. И као такав био је некад врло цењен, али су нова критична испитивања
Аристотелес беше исувише филозоф идеалиста, да би могао бити беспрекоран природњак. Такав испитивач природе беше, у много већој мери, Демокритос, јер
„Тим сазнањем разликујемо се ми инжењери од филозофа. Ми узимамо само оно у обзир што је могућно, а филозоф жели да стигне даље но што може.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Био је веома образован човек, прави природни филозоф, песник и писац и за његове проповеди је говорено да су тако елоквентне као оне Абрахамове у Санта Клари.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У првој половини деветнаестог века најславније је откриће ”Принцип о одржању енергије”. Наш по рођењу, амерички филозоф Бенџамин Томпсон из Воберна, у држави Масачусетс, који је познат у Европи као гроф Рамфорд, први је предвидео значај
Ово је мозак који мој пријатељ, генерал Џ. Џ. Керти, истакнути инжењер и филозоф, назива ”супермозак.” Ово је добро изабран израз јер упућује на израз ”надчовек”, за идеалну демократију.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Спуштајте само: он је од карактера филозоф. ФЕМА: Вилозов? Ах, молим вас, гледајте, настајавајте, само да би се у њу заљубио; ах, то ће бити нобл!
Сутра ће те један први вилозоф просити. ЕВИЦА: Филозоф! ФЕМА: Дакако. Него сад иди, па се набели и нарумени, да би се пређе у тебе заљубио, разумеш ли?
ФЕМА: Ху! Камо та срећа! Ја сам заиста несрећна мати. САРА: Не старајте се ништа, ово је филозоф. (Ружичићу.) Нас као старе персоне чека по један шољ кафе, ви се међутим унтерхалтујте.
Ја не знам шта ви с овим желите казати. САРА: Ах, гледајте како сте срећни, како сте алобонер. Господин филозоф, мој рођак, који се у Паризу могао оженити, мој рођак, ја се дичим, склонио се, оћете ли моћи погодити? Склонио се...
ФЕМА: Слута је она, а не зелена; жао ми је што се и назвала мојом,... али нека... шта су се господин филозоф склонили? САРА: Гледајте како је дивно, ја вас могу поздравити ле бон тон, ви сте супруга господина филозофа.
САРА: Ни моја графица није могла боље. ФЕМА (стави се у другу позитуру): Господин от филозоф, дакле ви зацело мислите? РУЖИЧИЋ: Ја с облака силазим, и тебе за мене налазим. ФЕМА: Ох, ох! (Лагано Сари.
ФЕМА: Ох, ох! (Лагано Сари.) Како се француски уздише? САРА: Алабонер. ФЕМА: Алабунар, алабунар, господин филозоф, ја сам слаба, нећу моћи... САРА (лагано): Немојте се устезати да се не расрди.
То ћемо и данас имати, је л’ те, госпоја од Мирич, и господин ће филозоф с нама ручати? ФЕМА: Мекарабл, ја ћу таки ребарбараса справити. САРА: Право, право! (На уво.
(Удали се.) ЕВИЦА: Ах, боже, сад ми помози! ПОЗОРИЈЕ 7. РУЖИЧИЋ, ЕВИЦА ЕВИЦА: Службеница понизна, светли господин филозоф. РУЖИЧИЋ: Мир тебје, Хелено, очеса твоја звјездоносно блешчат.
РУЖИЧИЋ: Не подобајет ли сеј сопутницеју бити живота Свјатозарја Розичича? ЕВИЦА: Високородни господин филозоф, кад би срећна била јошт једанпут ваше очи на мене обратити, волила би него најлепши виклер.
РУЖИЧИЋ: Рујна боја ружице Ружичича јест то лице. ЕВИЦА: Молим, слатки господин филозоф, ја то нисам разумела, не би ли доброту имали простије ми казати.
РУЖИЧИЋ: Гдје кћи своја дражести показует, Тамо матер вјенчање не чекает. ФЕМА: Шта, господин филозоф, шта ви говорите? РУЖИЧИЋ: Својство јест пјеснословца вешчи подробно описати, зато се ви и не можете разсрдити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У реконвалесцентном логору био је и Љубиша, звани „Филозоф“. Знао је он све напамет о еволутивним циклусима „денге“ и „тропике“.
— Балкански пејзаж — вели иронично Пера „Ђеврек“. Потпоручник Љубиша „Филозоф“ размишља сетно: — Обузима ме нека туга гледајући ове младе Русе. Ми смо овде да изгинемо за своју земљу.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
делом као и животом залагао за словенско и балканско духовно јединство пред турском опасношћу, његов земљак Константин Филозоф тражи храброг ратника кадрог да се с мачем у руци супротстави иноверном освајачу.
Стефан Лазаревић и Константин Филозоф откривају поглед на хуманистичка и ренесансна кретања у српском књижевном животу, сасечена и затањена тешком
Други је књижевно-историографски. Добро обавештени писац Константин Филозоф почетком 15. века приказао га је као невољног вазала који је пред своју погибију рекао: "Ја...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бион, познати филозоф, целога века хулио је на богове, али када се у старости оболестио — каже његов биограф — метнуо је на врата од своје
Ћипико, Иво - Пауци
Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозоф ске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада се сигурно вратио у свој стан који је сигурно ту негде, у близини; лако ћемо га пронаћи, велики филозоф је угледна, позната личност вароши. Сишли смо са Акрополе.
И мој драги колега Петронијевић, иако по струци филозоф, посетио је оба славна костура, спремајући баш у то доба своје дело о Општој еволуцији.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Милан Кујунџић Абердар (1842–1893), песник, филозоф, дипломата, академик, министар просвете и српски задужбинар, потиче из угледне београдске породице.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тко може посумњати да од оваког неће бити добар трговац? — Ко има вољу да му син особити филозоф буде, или по немецки Фреyгеіѕт, он му у детинству представља да патка зато лети што има крила, да гуска није могла
џакове носио, или стадо пастирски чувао, трипут би боље прошао него што сам прошао; али мени се почест учини да будем филозоф, да видим оно што моја браћа не виде, да видим ђавола.
и ови поштени људи право имамо, мислим да вам не треба спомињати; чули сте јучер разговор наши господара како је неки филозоф дисертацију у шест части издао, да стари Римљани нису стакла имали, нити су могли имати, и баш кад је књига из печатње
Овај филозоф представио је себи једног магарца, или, школски говорећи, преобратио је своје сушчество у магарца, између два пласта
»Еј, тешко си га мени (мисли у себи мати), али, ајде, мој је син филозоф.« Со тим узима преслицу и преде. Учени син час пружи једну ногу, час другу, час треје руком чело, час баруси косу.
и премда је понајвише такови било који су ово с највећим доказателствама одрицали, то ја опет велим да је највећи филозоф искуство, и могу у овом магновенију 50 њи избројати који досад јошт ништа мислили нису, и ако нас надежда не превари,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тај Зенон, кобајаги знаменити грчки филозоф, био је неки математички лудак, који је живео неколико стотина година пре Христа.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Можда се противуречим! Мене би било чак стид да се никако не противуречим: и ова проза је једна песма. И велики филозоф натурализма донео је истину о љубави: љубав је полна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Омиљени научник с двора деспота Стефана, Константин Филозоф, у биографији деспотовој, писаној 1431 дакле, само 42 године после боја косовскога у положају да добро буде извештен,
Њу не узима у обзир ни Константин Филозоф. По њему, божја воња је једини узрок трагедији: „И у први мах покажу се јачи они што су били с Лазаром, и победа се
док је међутим борба Срба на Косову постала апсурдна онога тренутка кад је једини бог попустио, како каже Константин Филозоф, тј. кад је једини бог донео одлуку о поразу. Зашто се борити кад бог хоће пораз?