Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године, оде на студије у Немачку. У Халеу скине своје свештеничко одело, упише се на универзитет и почне слушати филозофију. Ту, у просвећеној средини, реши се да и сам почне писати. 1783.
сажаљив, пун симпатија према људима, врло социјалан по својој природи, он је лако примио човекољубиву и идеалистичку филозофију XВИИИ века.
Један такав човек био је предодређен за оптимистичку, алтруистичку и филантропску филозофију XВИИИ века, која је веровала у урођену доброту људску, осетљивост сматрала као једну од првих врлина душе, поставила
уче не само читање и писање но и историју, географију и логику, да могу разумно и правилно судити, да науче моралну филозофију, како би знале своје дужности као кћери. супруге и матере.
Снажније и потпуније но ико он представља рационалистички и критички дух у српској књижевности, просветитељску филозофију XВИИИ века уопште, аустријски јозефинизам напосе.
Српску основну школу свршио је у месту рођења, немачку у Тителу, гимназију у Новом Саду и у Сегедину. У Пешти је учио филозофију и права, али нарочито се бавио естетиком и поезијом. 1800.
септембра 1793. у селу Адашевцима, у Срему. Основну школу свршио је у месту рођења, гимназију у Карловцима, филозофију у Пешти. Једну годину богословије учио је у Карловцима. 1813. постао је професор у карловачкој богословији, а 1817.
Српску школу свршио је у месту рођења, гимназију у Темишвару, Великој Кикинди, Сегедину и Карловцима. Филозофију је свршио у Сегедину и Пожуну, а права у »питомом, музама повољном Пожуну«.
У Лајпцигу је, поред штампања књиге, слушао филозофију код Круга, упознао се са Гетеом, Јаковом Гримом, Уландом и Талфијевом. 1827.
У исти мах учио хомеопатију и филозофију, писао стихове и оснивао »водолечилишта«, измишљао нове плугове, радио са кошницама и са платном, оснивао пиваре.
највише поетске инспирације, у њ је Његош унео сав свој дух и сву своју душу, своју песимистичку и детерминистичку филозофију, свој бол човека који се бори на пучини судбине, свој дубок патриотизам и снажну веру у српски народ.
У месту рођења и у Белој Цркви учио је српску и немачку основну школу, у Ораовици и Карловцима гимназију, у Сегедину филозофију. 1838. прешао је у Србију и 1839. постао помоћник секретара суда у Крагујевцу и узео учешћа у политичким борбама.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Пак чим се сад занима? МИТА: Чита, пише, путује, разговара се с ученим људма, истражује филозофију, и шта вам ту ја знам. МАРКО: На тај начин мора да је врло богат.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Шта знам ја? Знам, одрасла је код тетке, учи и сад још школу, канда филозофију или тако нешто... ето, то је све што знам! САРКА: Ако још учи школу, добро, него да није она већ нешто свршила школу?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
непријатеља, због јеретичког учења, напустити незахвалну варош да се она, као оно са Сократом, не би поново огрешила о филозофију. Беше леп летњи дан када се Аристотелес опет попе на Акрополу да јој учини своју опроштајну посету.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али јок! Мене то није привлачило. Није ме задовољавало. Имао сам амбицију да од тога правим филозофију. Зашто? Ко би га знао!
моја погрешка и моја кривица код оваквог схваћања лежи у основи свих филозофа: сваки од њих гради једну, своју, филозофију из једног, свог, начина осјећања, из једне, своје, његовом специјалном организацијом психе условљене, прирођене визије
Другим ријечима, погрешка је у томе што они на силу бога од једне поезије хоће да праве једну филозофију, од једне свемирске поеме један свемирски систем.
Било ми је познато да је због противљења родитеља морао одустати од намјере да студира филозофију и поћи на фармацеутику. С почетка се обмањивао да ће се послије пребацити на чисту хемију („студира за доктора хемије“
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Пре шеснаест година, Карнеги и ја смо представљали Америчко друштво за филозофију на меморијалној седници приређеној у част покојног Лорда Келвина, славног научника.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он се одликовао и у другим жанровима, а посебно у драми. Драма, уз поезију, филозофију и историју, највише обележава књижевност тог доба. Оригинална драма настаје у трећој деценији 19. в.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Завршио је права и филозофију, радио као писар, учитељ српске школе у Пешти, преводилац. Написао је сатирични роман Епитафијум и сматра се
Завршио је права у Пешти, докторирао филозофију и правне науке. Био је адвокат у Пешти, уредник Летописа Матице српске, цензор српских и румунских књига, књижевни
Гимназију је завршио у Београду, а затим је студирао филозофију у Бечу, Минхену, Паризу и Оксфорду. Био је професор филозофије на Великој школи и члан Краљевске академије наука и