Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Врата су забрављена. Куцамо тихо, па све јаче - нико нам не одговара. Разочарани, корачамо поред ограде велике баште филозофове која се полако спушта ка речици Илисос. Дошавши скоро до ње чујемо иза плота некакав шапат.