Ћипико, Иво - Пауци
—Колико сте му дали? — рече нагло. —У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. —А оно друго? —Код мене вам је још осам фиорини... —Увијек ушћинете чагод!...
— рече нагло. —У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. —А оно друго? —Код мене вам је још осам фиорини... —Увијек ушћинете чагод!... Ма не смета, ну оне би нам могли дат'.
Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит'... Нудили га људи, к'о видили своју корист... Ча мислите? На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. —Шта говориш!
Ча мислите? На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. —Шта говориш! — чудио се Иво.
„Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!” испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца...
Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у' расап, а да би зашто]... Заја .. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...
— А зашто не? Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... — А што вам син из Америке пише?
Ча ће влада дат', исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле? Хм, лако је говорит'! — Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, —
— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. — У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит' главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини ...
најмање шест фиорини ... Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се. — Неће се никако моћ'; хоће се и свиће платит'!
— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. — А ко зна како ће бит'! — јави се један од свједока. — Проћи ће липо, — вели стари Анте.
— Дакле сте се намирили? — јави се судан. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? — Десет фиорини, господине. — Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судан старога Анту и кретом руке показа на Цирила.