Црњански, Милош - Сеобе 2
пред чардаком, спремили саћурице пуне јестива и чутура, које су жене, за Павла, донеле и накитиле, као да су Исаковичи фифери. Кад је Сунце одскочило, они остадоше сами на утрини, на којој се све било склонило у сенку багрења – и људи, и пси.
Накитили су га били као чутуру, какве носи онај ко у сватове зове – а које су звали „фифери“ у Новом Саду. А што је било најгоре, после се у гарнизону причало да му то нису наместили другови, официри, него