Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ћирковић је води у Пешту да тражи фишкала. Неће да преда ствар каквом варошком прокатору, већ праном пештанском фишкалу. Путују на сопственим каруцама. Ћирковић је богат. Путем се разговарају.
Алка умукну, даје му за право. Кад у Пешту, неко их одведе старом неком фишкалу Бабоњи. Бабоња их понуди да седну. — Молим, приповедајте целу ствар. Јефта му пружи акције. Бабоња чита, маше главом.
Штета што је као јурат пропао, постао би био велик човек, особита глава — портентум. — Само, господине фишкалу, добро израђујте. Ја нећу на вас заборавити. — Ћирковић извади дванаест дуката и метне на сто.
И тај процес подуже траје. Међутим се носи фишкалу старо вино и „ауспрух“ па фишкал још зажели видети такову питу у животу, а кад то чу госпођа Алка, она му начини тако
Мица разглашује на све стране да ћу изгубити процес! Но, то би лепо било! Шта смо до данас све том фишкалу дали, а Мица прети да морам затворена бити ма један дан.
Наравно, носи са собом и рујног винца на поклон. Бабоња лепо прими Јефту. — Господине фишкалу, ја сам тепсију откупио. — Па јесте ли је послали? — Јесам по кочијашу, али не хтеде је примити. Бабоња се мисли.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча чита. — Па шта је то? Пише ти да се у мору купа, па шта је то? — Подај даље писмо. Чамча пружи „фишкалу”. „Фишкал” чита. — Ту нема опасности, купао се у мору. — Дед, Јово, и ти читај! И Кречар чита. — Ту нема опасности.