Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече: — Да понесемо оружје... Зли су им пси. — Јесте. Јуче вас у мало не исцепаше.
Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом. Гојку се обрте свест...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад сиђоше кола с калдрме, господин Мојсило се поново намести на седиште, запали цигару, па викну: — Шибај! Бич фијукну, коњи се стресоше, изненадише се од ударца и, као ластавице, као бесна крилата страшила, јурнуше и полетеше по равном
Онај иза чатала узе га на око... Сви претрнусмо... Плану пушка, куршум фијукну, а Љубиша још брже потрча, те стиже до ограде. Затим поче, за клањајући се за врљике, да му се привлачи.
И Спасоје беше дочепао мотку и пошао напред. И таман он поче да издиже руке, а палица фијукну кроз ваздух и прште на његовој глави. Спасоје се простре на земљу као покошен, задрхта једном ногом и беше мртав.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Млаз студена вјетра фијукну испод свода, врх њиховијех глава; помрачи се; неколико капи љосну на калдрму, ама крупнијех као љешници.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.
— Предај се! Не гини! — викну жандарм с коња. Ђурица потрча још брже. У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.
У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град.