Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и Христић је, закован на истом месту, нервозно погледао у оном правцу одакле су долазила топовска зрна и са страшним фијуком пресецала ваздух лево и десно од цркве.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тишина, коју прекидаше страховита ломљава, брујање и шуштање густе манастирске шуме, помешано са бесним звиждањем и фијуком ђердапске кошаве...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Спавај! Нек ти земља нежна мајка буде, Труни, добра душо, у покрову белом. И фијуком сетним нек ти ветар поје, Успаванку вечну кроз простране равни; А гаврани црни у сутон ће тавни, Заграктати тужно крај
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
снаге да ускинем цвета, И сагох главу над његовим струком, А као вапај подземнога света Зајеца ветар помамним фијуком... Ту где ја клечах није било гроба. Душа је моја - то знаш - гробље сама!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...
Краков, Станислав - КРИЛА
3а гомилом камења мајор Милорад је опружен и дрхти. — Пси, опет ће да јуришају. Цео се стењар покри фијуком и праском. Ноћ почиње да бива хладна, и на небу се облаци размичу.
Још неколико сјајних пруга се вину у зрак. Сину отуда далеко са косе, зазвижда, али тако блиским фијуком да се све трже, и тресну шрапнел баш над рововима. — Ух, ух, у наше... слепци...
Више шума је излазио зажарени котур сунца, и усијани зраци падали су по камењару. Мајор је брисао зној са чела. Са фијуком прелетаху преко њих топовска зрна и срдито прскаху по јарузи. Усред камењара било је мало гумасто дрво.
Преко њих су прелетале са крупним и тупим фијуком тешке гранате, што уморно бректаху у зраку, и друге љуте као стршљени са фијуком оштрим и сувим, а горе на врху
њих су прелетале са крупним и тупим фијуком тешке гранате, што уморно бректаху у зраку, и друге љуте као стршљени са фијуком оштрим и сувим, а горе на врху планине грмљава и тресак. Облаци, црвени, жути, бели, црни и зелени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дува ветар кроз Руговску клисуру, ковитла између трошних кућа, вратнице лупају, онда избија са фијуком у равницу, дижући вихоре снега, док се изнурена војска српска размешта по пустим пољима, на голој ледини.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сви се набише у густе лијеске на ивици Гаја. — Пази га, спушта се! — промуца Ђоко Потрк. С фијуком и урлањем, авион прогрми над самим Гајем и суну некуд у правцу школе.