Ћопић, Бранко - Чаробна шума
се Жућа, здимио мачак тражећи спаса рођеној кожи, за њима деда, метак по метак, из пушке старе жестоко ложи. Фијучу зрна гласом северца. „Држите — виче — два рибождерца!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чујемо, неко јечи. Мало даље, тамна непомична прилика... У близини неко дозива: „Друже, друже...“ А куршуми фијучу све чешће, и ми погнути журимо, па и не осећамо колико кипти зној са нас. Пред нама се неко креће. — Хеј, друже!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зелени се и шарени мирисна цветна трава по равним дубравама, вију се по њој ројеви пчела раденица, фијучу косе и цакићу белегије по љуту челику, а косачи се превили и сагли па једначито и одмерено размахују и секу меку и
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ветрови фијучу. СТОЈНА (распрема, извлачи из долапа постељу, намешта крај огњишта). Чује се лавеж паса као на туђинце, али се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Та препуна ћутања у санкама што се лако заносе и јуре, та ћутања по којима бије меки топот коња, фијучу бичеви, лено лете гаврани... Мајка. Ситне, сетне очи. Само њима говори. А увече се са оцем могло и о књигама причати.
Краков, Станислав - КРИЛА
И као да су ти погледи већ видели нешто. А горе у ваздуху они неуморни путници од гвожђа и смрти фијучу и звижде. Сав је врх планине у огњу и диму. Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи.
Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи. Осећа се да ће сада десити се нешто. И туђе гранате сада фијучу и хује. Немир је у свима. Нешто се догађа. Груну крај њих пуцањ, други, трећи. Све се трже, прену.
Погледи су сада озбиљни, укочени, но Мирни. Ипак понеки поглед дрхти као и тело. Фијучу вечне гранате у зраку и грми ваздан на врху. две чете у дугој поворци премакле су преко гребена.