Сремац, Стеван - ПРОЗА
Играо је најчешће и најрадије са неким Швабом Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина. — Је л’ ту фабрика? — пита Јован улазећи у Настину кафану. — Ооо, ја тошла, тавно!
што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. Максиме! Максиме!