Употреба речи флора у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Златну ми шкрињу чворак раскује: освићу цесте, светле богази, од моје руже флора страхује, кроз мене ружа с ножем пролази. Спушта се паук с празне чахуре и жедан преде, у лов полази.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

се стере Широки покров снежног заборава, Црнина гроба, где сунце не сија, Где ћути, као у дну мора плâва Кржљава флора, љубав моја, чија Снага и нежност у хладноћи спава; Где цвеће бола и стварности клија.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

на незнатне делове Земљине површине, сачували су у својим појединим спратовима остатке потпуно разнородних фауна и флора.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

је њено име у талијанском и енглеском изведено по богу громовнику: барба ді Гіове, Јупітер`ѕ беард, Хегі <Иллуѕтріерте Флора вон Міттел-Еуропа> ИВ, 2, 543; 547], и уопште од сваке несреће. Из куће на којој је ч.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Страшан у самоћи, као света гора, На древни ме Олимп у осами сећа, Ја слутим, верујем: ту је драга Флора, Флора, нежни симбол младости и цвећа. Клеон Све је само симбол што ти види око, Све што душу твоју и ведри и мрачи.

Страшан у самоћи, као света гора, На древни ме Олимп у осами сећа, Ја слутим, верујем: ту је драга Флора, Флора, нежни симбол младости и цвећа. Клеон Све је само симбол што ти види око, Све што душу твоју и ведри и мрачи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности