Африка
Белац се зове д' ла Фонтен, што је име једне од најлепших породица Француске. То је врло спортски леп, висок, и врло снажан и гибак младић.
одаја налази се са друге стране дворишта, у крилу које је било негдашња урођеничка зграда од пурпурне земље, па је Фонтен само осигурао од сунца и кише.
Видео сам је тога дана неколико пута у дворишту; Фонтен је платио за њу родитељима, и чувао је за себе. Говорио јој са више нежности и срдачности но што белци обично говоре
Док Фонтен и ја разговарамо на веранди, долази у посету Батуре, син императора Самари, цара из племена Мелинке. Царство Саморија
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу. Фонтен га задиркује, зове га Орлићем, свршава брзо погодбе са њим, и тек на крају понуди му да седне.
на самој скоро граници, између колонија Висока Волта и Судана, чије пусте просторе обрасле биљем ништа не дели, Фонтен тврди за две сиве животиње, које нестају у трави, да су лавови.
Нигде једног живог бића. У дворишту кућице од које Фонтен гради себи филијалу налазимо једнога црног младића, Фонтеновога повереника, који није родом из овога краја и чије су
младића, Фонтеновога повереника, који није родом из овога краја и чије су прве речи да не може више у овој пустари. Фонтен улази у просторију, која већ садржи нешто робе; у просторију где треба да нам се спреми да нешто једемо и у просторију
Ко ће ми доносити воду, ко ће ми кувати чај, развијати постељу? питам бојажљиво. Фонтен увиђа шта се догодило и, исто тако, да једино што може то је да ме охрабри.
Фонтенов повереник, чим је Фонтен нестао, преобразио се. Ставио је неке тамне наочаре на нос и понова скупио оне отеране жене; не више у просторију која
Можда је због тога тај Левантинац тако очајно тужан. Он овде, овако безначајан, и расплакан толико да га се ни Фонтен није сетио, ни овдашњи црнци сетили кад сам говорио са њима, свакако ипак згрће богатство, на онај тајанствен и
И без престанка: „О мон вие, ти ва воал ке не па песибл“. Фонтен пита свог боја, за време вечере, где је други бој. „Ил е палти сие“ (Отишао је да сврши нужду) одговара озбиљно овај.
Петровић, Растко - АФРИКА
Белац се зове д' ла Фонтен, што је име једне од најлепших породица Француске. То је врло спортски леп, висок, и врло снажан и гибак младић.
одаја налази се са друге стране дворишта, у крилу које је било негдашња урођеничка зграда од пурпурне земље, па је Фонтен само осигурао од сунца и кише.
Видео сам је тога дана неколико пута у дворишту; Фонтен је платио за њу родитељима, и чувао је за себе. Говорио јој са више нежности и срдачности но што белци обично говоре
Док Фонтен и ја разговарамо на веранди, долази у посету Батуре, син императора Самари, цара из племена Мелинке. Царство Саморија
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу. Фонтен га задиркује, зове га Орлићем, свршава брзо погодбе са њим, и тек на крају понуди му да седне.
на самој скоро граници, између колонија Висока Волта и Судана, чије пусте просторе обрасле биљем ништа не дели, Фонтен тврди за две сиве животиње, које нестају у трави, да су лавови.
Нигде једног живог бића. У дворишту кућице од које Фонтен гради себи филијалу налазимо једнога црног младића, Фонтеновога повереника, који није родом из овога краја и чије су
младића, Фонтеновога повереника, који није родом из овога краја и чије су прве речи да не може више у овој пустари. Фонтен улази у просторију, која већ садржи нешто робе; у просторију где треба да нам се спреми да нешто једемо и у просторију
Ко ће ми доносити воду, ко ће ми кувати чај, развијати постељу? питам бојажљиво. Фонтен увиђа шта се догодило и, исто тако, да једино што може то је да ме охрабри.
Фонтенов повереник, чим је Фонтен нестао, преобразио се. Ставио је неке тамне наочаре на нос и понова скупио оне отеране жене; не више у просторију која
Можда је због тога тај Левантинац тако очајно тужан. Он овде, овако безначајан, и расплакан толико да га се ни Фонтен није сетио, ни овдашњи црнци сетили кад сам говорио са њима, свакако ипак згрће богатство, на онај тајанствен и
И без престанка: „О мон вие, ти ва воал ке не па песибл“. Фонтен пита свог боја, за време вечере, где је други бој. „Ил е палти сие“ (Отишао је да сврши нужду) одговара озбиљно овај.