Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Откад си се ти кренуо на тај проклети пут — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана ни мирна сана.
А ја би’, да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села прекопута од њега, ево овако, Ћиро — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. »Још овде; овде није добро обријано!
Мој рођени!...« Ђаво ме натера да још пофторавам то. Кад му ја то рек’о, а екселенција формално паде у фотељу, па се ухвати за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кајзерлинг је, затим, ућутао. Обишао је сто и сео на своју фотељу, а почео да преврће неке хартије, на столу. Исакович је ћутао.
Сећао се да је видео те раскошне, татарске, ћилимове на поду, ту велику фотељу, црну, крај зида, у дну, па и та огледала, за која је Виткович причао да их Костјурин набавља, чак у Италији.
Идући крај ње, церемонијално, једва јој је, прстима, прсте додиривао. Царица је села на фотељу. Воронцов јој је раширио, и намештао, хаљину, светлоплаву.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (покоравајући се, несвесно сркне воду). АНТА: Седите! РИНА (бацајући се у фотељу, очајно крши руке): Говорите, тако вам јединога бога, говорите! АНТА: Видео сам га! РИНА (цикне престрашено): Кога?
АНА (улази). АНТА (Ани): Чашу воде! АНА (одлази). ЉУБОМИР (уморан и клонуо седа у фотељу): Ништа, ништа, боље ми је, ништа. Шта је ово, шта је ово, забога? НОВАКОВИЋ: Ко вам је рекао? ЉУБОМИР: Ко?
прекрсти руке на трбух и загледа се у таваницу; Рина се сакрије иза леђа Новаковићевих; Протић сео у једну дубоку фотељу, утонуо у њу и заклонио очи; Анта узео мараму корсем да обрише нос, па како га забо у мараму, не диже га.
Збогом! (Оде.) ИX ВУКИЦА, СПАСОЈЕ ВУКИЦА (пошто је испратила Агнију, клоне у фотељу уморна): Ух! СПАСОЈЕ: Право кажеш: ух! ВУКИЦА: Не могу да издржим, па то ти је.
ПАВЛЕ: Зашто не? СПАСОЈЕ: Онда изволите сести. (Нуди га цигаретама.) ПАВЛЕ (седа у фотељу и загледа је): То је она фотеља из моје радне собе. СПАСОЈЕ: Нећете ваљда рећи да су и цигарете ваше?
СПАСОЈЕ (очајно хукне и клоне у фотељу заривши главу у руке. После извесне паузе он диже главу и пита тихо и непоуздано): Можете ли ви то доказати да је тако?
ЉУБОМИР: Ако ме ипак затребате, ја ћу бити овде код своје веренице. (Оде.) XВИ СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (клонуо у фотељу, дубоко се замисли). СОФИЈА (долази): Један господин. СПАСОЈЕ (тргне се и обасја му се лице надом): Ах, то је он.
(Пркосно.) Сведочићу, сведочићу! (Она од узбуђења клоне у фотељу.) МАРИЋ (мирно и равнодушно): Верујем вам! (Новаковићу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Једанпут у сто година, једанпут у милион година, једанпут у животу...« Свлачи мајицу и пада у фотељу. Топлина стиже у таласима са лимених кровова испод отвореног прозора.
Чекала је да се пиће охлади, збацила ципеле с ногу и легла у дубоку фотељу. Човек поче да празни пепељаре. – То је била твоја идеја! — рече, играјући се ватром. – Остави ме на миру!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Посљедњих десетак година живота деда Гаврило је провео не напуштајући своју стару, излизану фотељу. Читао је, углавном, новине све док не заспи.
Најзад, кад матори око двојке успе да се пре свих нас убаци у ону једину фотељу коју имамо, таман у тренутку када је отворио новине, његова дугогодишња љубав, а моја маман, утврђује да јој је дете
Она улази, схватате, она леже у моју стару фотељу, тачно преко пута стола за којим куцкајући по машини покушавам да се извадим из чабра, тачно тридесет и седмог
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА (ужасно збуњена): О, господе боже! (Обазире се лево и десно и најзад у очајању баци пакет на фотељу, па клонуло и малаксало седа на њега не би ли му пригушила глас.
главу на обе руке; Вида окренула свима леђа и сама са собом разговара као да неком чита лекцију; Мића се увалио у фотељу, рукама загрлио колена и глупо гледа у таван; Трифун узјахао столицу и наслонио чело на наслон од столице; Танасије,
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА: Хоћу, госпођо! (Одлази.) Х ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА (задовољно седа у фотељу). УЈКА ВАСА (долази споља): Добар дан, Живка. ЖИВКА: О, то си ти, Васо, откуд ти? ВАСА: Како откуд ја?
ЧЕДА: Зубни лекар, онај што јој је намештао златан зуб, И то тако, она оде код зубног лекара, седне у ону гвоздену фотељу: „Молим лепо, ја сам дошла да ми промените зуб и да ми промените зета!” Хвала лепо!
XВИИ ЖИВКА, затим СВИ УКУЋАНИ ЖИВКА (најпре се слатко и детињасто смеје, отвори писмо, седа у фотељу да га чита, али се у томе тренутку сети и оде до стола те узима ону цигарету коју је оставила кад је узела од
Седа поново у фотељу, припаљује цигарету и почне читати писмо држећи ово у левој а цигарету у десној руци. После првога дима, који је
ВАСА: Бештије једне! (Одјури и сам.) XВ ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (клонула од умора, пада у фотељу): Ух! АНКА (дојури споља): Госпођо, оне се две ваше рођаке почупаше. ЖИВКА: Нека се чупају, шта ме се тиче.
) ЖИВКА (клоне од узбуђења у фотељу): Никарагуа, црни Никарагуа, шта ћеш ти тамо? РИСТА (узбуђен): Не знам... тако... судбина ваљда.
РАКА: Хоћеш да ти прочитам? АНКА: 'Ајде, молим те! РАКА (узме један број, развије га и седне у фотељу): Додај ми, бога ти, једну од тих министарских цигарета. АНКА: Јаој, како смеш да пушиш?
само форме ради. ВАСА: Не разумем те, шта си преотела форме ради. ЖИВКА: Па брате, преотела сам јој министарску фотељу, и онда, дабоме, и све оно што иде уз то. ВАСА: Фијакер? ЖИВКА: Ама, није фијакер само, него и друге ствари.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тајанствена и нема тишина. Завалио сам се у фотељу, и запалио цигарету, посматрајући свога друга, који је покушавао да отвори једну кутију.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у садање стање, небески пол довршиће једно своје обилажење по звезданом небу, звезда Малога Медведа биће враћена на фотељу стојне звезде.
Уз једну од њих стоји сточић за ручни рад, а на њему касета са ликовима наших Александринаца; уз другу фотељу приљубио се табуретић са богатим пушаћим прибором.