Африка
њино жутило и лепота младих тела која, издужена, управљају пирогама, значе веселе и раскош у овом склопљеном пејзажу. Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који
У једном тренутку осврнух се да их фотографишем. То их баци у урнебесни смех, окован само том пажњом да не изгубе власт над чамцем.
Пирога је не издубена у стаблу, већ склопљена од скупоценог црвеног дрвета. Рибар је као кован од Донатела. Фотографишем га тако да се налази у средини између планине Сумангуруа и његове жене.
Ипак успевам да изведем Њамаканија мало више на светлост и да га фотографишем. Жув ми на повратку показује један смешан фетиш. Катанац, марке Јал, обавијен у крокодилску кожу.
Човек мисли зло и навија конац. На пољанама, међ дрветом и у савани, стотинама мајмуна у невероватноме скакању. Фотографишем их. Расцветане црвене капоке права су поезија.
На двадесетом км испред Рабата пуца гума. Остајање на друму четврт сата за које време одлазим до последње воденице и фотографишем камилу која чека да буде натоварена житом. Стара маварска капија на уласку у Рабат.
Петровић, Растко - АФРИКА
њино жутило и лепота младих тела која, издужена, управљају пирогама, значе веселе и раскош у овом склопљеном пејзажу. Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који
У једном тренутку осврнух се да их фотографишем. То их баци у урнебесни смех, окован само том пажњом да не изгубе власт над чамцем.
Пирога је не издубена у стаблу, већ склопљена од скупоценог црвеног дрвета. Рибар је као кован од Донатела. Фотографишем га тако да се налази у средини између планине Сумангуруа и његове жене.
Ипак успевам да изведем Њамаканија мало више на светлост и да га фотографишем. Жув ми на повратку показује један смешан фетиш. Катанац, марке Јал, обавијен у крокодилску кожу.
Човек мисли зло и навија конац. На пољанама, међ дрветом и у савани, стотинама мајмуна у невероватноме скакању. Фотографишем их. Расцветане црвене капоке права су поезија.
На двадесетом км испред Рабата пуца гума. Остајање на друму четврт сата за које време одлазим до последње воденице и фотографишем камилу која чека да буде натоварена житом. Стара маварска капија на уласку у Рабат.