Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
се врати кући у Бранковину, а за њим Лазар Илић из Јабучја и Петар из Ракара, а они други остану, те су сви ишли на Француза војевати, као Мали Јанко, Милисав Милошевић лајтнант (који је остао жив од Француза, и опет пређе нама у помоћ и
други остану, те су сви ишли на Француза војевати, као Мали Јанко, Милисав Милошевић лајтнант (који је остао жив од Француза, и опет пређе нама у помоћ и погибе на Мишару 1806. године), Ђука фендрик, Ђока Мићановић стражмештер и млоги други.
(Жао ми је што не знам све из Србије официре, а наравно било и̓ је доста који су остали и на Француза ишли, осим само Ваљеваца што су били — и мало је који дошао.) Мој отац добије пензију, и врати се кући.
Африка
1880. г. Гундјуру је срушен од Француза због разних побуна урођеника, који злато више нису хтели продавати. Место је сад само означено са неколико каменова н
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Разлика етничког састава већ знатно утиче на психичке особине Француза, Енглеза, Талијана и Немаца, који су вековима обрађивани цивилизацијом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
На другој страни реке биле су предстраже Француза, које су и прекодан, али нарочито ноћу, полако, непрекидно пуцале. Масе аустријске војске окупљале су се, цело пролеће
како рече, да игра фарао са француским краљем, па да иде преко Рајне, што му се чињаше глупо, узалудно дражење Француза, Карло Лотариншки, усред балова и вечера које беше приредио, пред полазак, измисли у свом позоришту једну игру у
Међу њеним густим дрвећем били су шанчеви Француза, са два топа. Пред том обалом видело се једно тамно острво, зарасло шумом, које је Беренклау хтео да веже мостом за
Ослушкивао је и уходио супротну обалу, откуда се чула граја и довикивање Француза. Топле, летње ноћи биле су пуне буба што су милиле по њима и трава, које су изазивале свраб у носу и ушима, а руке и
Сеоски звоници, у даљини, повлачили су за собом дуге редове дрвета и жбуња, дуж реке, а на узвишицама и утврђењима Француза, виде велике стогове сена и шаренило покошених и попаљених њива, разних боја, бакарних и жутих.
Затим, пресвлачећи се, погледа иза колибе путеве, закрчене колима Француза, прашину и поља над којима су ниско трепериле шеве и, обишавши погледом предстраже, опкопе и бедеме, виде на дну
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Четрнаест година после тог догађаја Андреа стиже у Сарајево у пратњи неког риђокосог Француза. Довезли су се лименим »ситроеном« потпуно ишараним називима градова кроз које су пропутовали: Оран, Рабат, Бејрут,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од Русâ: адмирала Сењанина, пуковника књаза Вјаземскога и друге. Од Француза: Мармонта, Лористона, Готијера и друге. Сваки је вијећник имао што да исприча о њекоме од тијех и да га похвали.
да сте готово непрекидно ратовали с Турцима и одбијали њихове силне војске, да сте заједно с Русима ратовали против Француза. Ето! — И још што?
је бити око двадесет, редовне руске пјешадије до дванаест стотина, Црногораца и Примораца око четири хиљаде момака. Француза је било око три хиљаде, а оружанијех дубровчана толико.
— рече Мргуд. Стево настави: — Погинуло је француских војника око четири стотине и толико Дубровчана. Деведесет Француза заробисмо. Руса мртвијех и рањенијех бјеше четири официра и око четрдесет момака. Нас се рани и изгибе око стотину.
Ми га опет нападосмо с три стране и праћасмо, а кад се примакосмо к Новом, скоче у помоћ и Руси. Крваво узмицање Француза трајало је два дана.
Нас је погинуло двије стотине; Руса, што мртвијех и рањенијех, бјеше два пута толико. Француза набројисмо четрнаест стотина мртвијех солдата, четрдесет и шест официра са златнијем јакама, међу којима Руси
Код Стева Бајова опет заподјенуше разговор о ратовању Француза. Јанко је морао испричати све што је знао о Наполеону, о његовом првом браку и другом, заточењу на Елби.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Фенелонов (Фéнелон, 1651—1715) Телемах у Француза, Доситејеве (Доситеј Обрадовић, 1742—1811) адаптације Езопових бајки код нас, Пушкинове (А. С.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и латинске старине но и модерни, од Немаца: Хердер, Хегел, Кант, Менделсон, Клопшток, Гете, Виланд, Шилер, Биргер: од Француза: Босије, Молијер, Боало, Лафонтен, Волтер, Хелвецијус, Дидро, Кондијак; од Енглеза: Шекспир, Голдсмит, Поп; од
исти култ прошлости и историјски национализам који су немачки препородитељи проповедали свом народу у борби против Француза и њихове културе, почели су, изменивши само имена, словенски препородитељи проповедати својим словенским
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Фортиса (1774 г.), филозофије Француза Жан-Жак Русоа о чистоти човекове природе, теорије Немца Хербера »јединој правој поезији«, па све до нашег Вука Стеф.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А тек њено слово р на париски начин! То би требало да чујеш! Ко би рекао да се родила у Љигу! Францускије је од Француза. — Браво, браво!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Истина, томе их је научио Стефан Георге, ученик Француза, али је њихова најновија лирика, на жалост, верујте, далеко над најновијом француском, убијеном Аполинеровим каприсима.
У лабораторијама има једна врста нових Француза, коју, отмену и трагичну, не знају у Европи. На улици, у јавности, у позориштима, засад, влада оно простачко, што они
Мени су се сва та господа чинила пискарала. Сибе је, поред Француза, највише био у друштву Руса. Становао је у једном малом хотелу, прекопута једне чувене кафане, на Монпарнасу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Те двије ријечи (он их је тако изговарао) бјеше научио од Руса кад је ш њима војевао у Боки против Француза. То можда бјеху једине двије стране ријечи, које је он знао, па мишљаше да их разумије онај странац.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
1918, држећи стројеви корак, Позоришном ка Теразијама и Народној скупштини прошла почасна чета наших савезника, Француза.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
лиге, беше врло шарена, у њој је било, како нас Герике обавештава, Мађара, Хрвата, Хајдука, Шпањолаца, Талијана, Француза, Валона и Немаца. Из свих земаља Европе похиташе сви они под заставе Тилија да се користе тим правом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он хоће за сваки свој поступак оцену, иначе не би ни радио. Ја увек мислим на Француза Трајка, не говорим о онима горе. Он је несталан, то је истина. Данас пажљив, сутра није.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Уђе Насрадин у једну одају и сједе на миндерлук. Док ето ти Француза и сједе према њему. Никога више нема у соби, да их не помета у разговору.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Та линија је делила пашњак од кукурузних поља и била је наш ”брисани простор”. Мото Француза на Вердену је био: “Овуда не смеју проћи”.
Петровић, Растко - АФРИКА
1880. г. Гундјуру је срушен од Француза због разних побуна урођеника, који злато више нису хтели продавати. Место је сад само означено са неколико каменова н
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пратио их је читавих двадесет дана, док се најзад сасвим случајно, преко једнога Француза, није упознао са њима. Старија има око двадесет и три године, удата је, муж јој је на фронту, а млађој је седамнаест
— Реци јој да сам болестан. Уосталом, она је нашла једнога Француза, у кога је лудо заљубљена. Јест, јест, заљубљена је! — говорио сам пркосно, као да терам инат самом себи.
Али при поласку замолио сам га да се одмах нађемо чим се растане од њих. Сутрадан отишао сам код Француза. Али за време док сам био код њих, мислио сам на Арлету. Одета ме је у неколико махова питала зашто сам тако тужан.
Посматрао сам на Крфу како се екипе Француза и Енглеза туку на рагбију као стока. Па лепо... Нека се у свакој држави пријави добровољно њих хиљаду, па нека вуку
А, на крају крајева, и младост тражи своје. Да бих угушио ову несавладљиву жудњу, отишао сам једно послеподне до Француза. Одета ми је пришла и тужно ме погледала. — Чула сам... Ви често шетате са једном младом, лепом Белгијанком.
Бојао се да не учиним неку глупост. Он је легао на диван, а ја сам писао Арлети... Сетио сам се и Француза. Написао сам старој госпођи, којој сам говорио о дужности, отаџбини... Све тако неке бесмислице... Било је четири часа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
315). Дабогме да је веома слично било и код Француза. Пишући о данас већ заборављеној француској књижевници Сопхие Гаy и њеној некада популарној песми Моерис, за коју је и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Измењено је још неколико команди. Наши ни за секунд нису изостали иза Француза. — То је интересантно! — вели француски официр. — Нисам знао да ваш народ има толико смисла за тако прецизну технику.
Све по кратком поступку. — Треба ли шта да потпишемо? — питамо Француза. — Ништа, ваша држава потписала је „бланко“ унапред. На друму се отегла дугачка колона. Кренули смо одмах у бивак.
Ко нама шта може. Горих разбојника и апаша од нас нема. Могу само они нас да се плаше, а не ми њих. Било је ту Француза, Енглеза, црнаца, па чак и један наш потпоручник пијан, а нека женска му седи на крилу. Одмах нам приђоше две...
Љубећи своју земљу, гинули су. Доцније смо међу нашим мртвим војницима налазили и лешеве Француза. Објаснили су нам да су то били војници једне француске брдске батерије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
периоду цветања, уопште у периоду стварања епике, главни су фактори певачи ствараоци, какви су код Грка били аеди, код Француза трувери, код нас гуслари слични Вишњићу, а у периоду одржавања већ створене епике — кад је стварање већ завршено —
улогу имају певачи распрострањивачи, који чувају наслеђе из прошлости, као што су код старих Грка чинили рапсоди, код Француза жонглери, код нас многи певачи из познијих времена.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Е, то су већ игре од прије шездесет година — одмахну пољар. — Сад се дјеца играју Француза и Нијемаца, али ових дана не видим их на пашњаку. — Сакрили се, значи, негдје — закључи кнез.