Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Само једно признати морам: да ми, Срби, нећемо ни у каквој вештини имати великог човека; бар не тако скоро. Французи и Немци поштују играчицу, и хиљаду уста говори о умилно лакоме покрету те и те, ове ил’ оне играчице која се ових дана
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Крај Дегендорфа сахрањени Руси, Немци закопани на непозната места! Французи с гасмаском на лицу, пред сонетом, пред пољупцем И цветом, пред шампањцем!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда Теодор Филиповић рекне: „Ја сам Србин, господо, и ја знам љубити своју српску нацију као и Французи и други родољупци; дакле идем да с родом делим срећу и несрећу!” А Француз повиче: „Право, право, г. Филиновић!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Фитиљ је он измислио. Важан је то проналазак, не кошта много, ствар неописано корисна. — Траже ми и Французи и Енглези и Талијани, наши савезници, сви чули па ми траже и велике паре дају. Јуре ме свуда.
Африка
У осамнаестом веку Французи су правили уговоре са шефовима на основу којих су куповали робове. 1880. г. Гундјуру је срушен од Француза због разних
Идући за неком заблудом, због које се сад вероватно кају, Французи су оваквим становницима Дакара и Св. Луја дали право францускога грађанства.
земље већ налазило злато, а у савани слоновача; где се клало хиљаде краљева, племена, фантастичних језика и обичаја. Французи су затим храброшћу два-три човека, који су, без кинина, без каска на глави, славе ради само продирали кроз копно,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али, Јужни Словени нису прошли кроз онакав историјски развитак и нису културно онако израђен народ као нпр. Французи, Енглези и Италијани. Историјска метода не може код њих да дâ тако сигурне резултате.
Године 1807. је Наполеон укинуо републику Пољица а 1808. и Дубровачку. Године 1809. је Далмација, коју су заузели Французи, била део Илирске краљевине.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Очекујући да дођу Французи, о којима се говорило нарочито међу женским светом, многи потрчаше да виде и ове, за које мишљаху да ће ускоро бежати
У том тренутку Французи припуцаше на њих и они сви ободоше коње, сем Аркадија, који чу звиждање метака, али се загледа, са коња који је
Канонада је трајала данима, бомбе су падале у логор, Французи загатише реку, те се разли и поплави кола, коње, топове, тако да се умало не подавише, у блату.
шумна река што је отицала, лагано ваљајући и вртећи пањеве и грање, пребацујући их каткад на другу обалу, где су то Французи дочекивали пуцањем из пушака.
искакати на обалу, зграбивши пушке у руке, претресајући журно пушчани прах и упаљаче, узимајући, затим, ножеве у зубе. Французи их све дотле не беху приметили.
Рат му се, изгледа, беше досадио. Кад једне ноћи Французи загатише рукавац и пустише таласе Рајне на опсадне јаркове, тако да се коњи подавише, кола поломише, топови заглибише,
клобуци појавише се на врху брежуљка, у високој трави, као неко црно стадо што је нагрнуло преко брега, из торова. Французи их приметише и припуцаше на њих, нашто се са свих страна по брежуљцима и жбуњу и шумама, разлеже пуцњава.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Презиме се завршавало на ицх. Тако се на француском каже ић Био је несрећан због свог презимена. Французи су ломили језик док га изговоре. А Французи не воле да ломе језик ни због кога ко није њихов.
Тако се на француском каже ић Био је несрећан због свог презимена. Французи су ломили језик док га изговоре. А Французи не воле да ломе језик ни због кога ко није њихов.
Па је после скратио презиме, да га не ломе, јер се љуте кад морају да га ломе. Французи! — Да прошетамо? — кажу успели момци. Зашто да не?
Где му је, у ствари, била кућа? Коме је припадао? Изгубио је чак и своје презиме, пошто су Французи тешко изговарали Јањић. Јањицх! Од Јан-јицх, постао је тако Жан Жик. Биен!
Матавуљ, Симо - УСКОК
опсаду и бомбардовање Инглиза, а прије тога, у току од осамнаест година, град узимаху час Руси и Црногорци, час Французи!... Али сви искрено жаљаху што се не обистини оно прво нагађање, бива да је принцип побјегао!
— најбоље било да остадоше Французи, иако су безбожни! — Остав’те сад то! — викну конте Пјеро, кога ништа на свијету не могаше тако наљутити као похвале
То је био ваздашњи повод спора између старијех и млађих; стари тврђаху да Французи нијесу никакви војници, да су побједе над њима биле лака ствар; млађи тврђаху да Французи у храбрости и издржљивости
и млађих; стари тврђаху да Французи нијесу никакви војници, да су побједе над њима биле лака ствар; млађи тврђаху да Французи у храбрости и издржљивости не изостају Турцима.
млетачко, да је Наполеон разорио млетачку државу, да је приморје по уговору припало ћесаровцима, да су га послије Французи преузели, да су га Руси и Црногорци отимали од Фрâнцуза, али то је знао у главноме.
Опазив да Стево Бајов умије најкраће, најпрегледније причати, наведе га да почне с почетка. Стево му исприча како су Французи ушли у Дубровник и како је владика, по жељи Русије, пошао на њих са својим Црногорцима и Приморцима и са три компањије
са три компањије Руса, које руски адмирал Сењавин бјеше искрцао у Боку; како је први сукоб био близу Цавтата, гдје су Французи и удружени им дубровчани зло прошли; у другом нападу придружи име се руски мајор Забјелин са осам компањија јегера и
дубровчани зло прошли; у другом нападу придружи име се руски мајор Забјелин са осам компањија јегера и мушкетира, те Французи ноћу оставе Цавтат и повуку се ка Дубровнику.
су их наши и Руси и отму им све земљиште између Цавтата и дубровника и узеше једну заставу и око двије стотине пушака. Французи се тада утврде на више мјеста на брду Бргату, близу Дубровника.
У томе боју отесмо деветнаест топова. Французи изгубише преко двадесет виших официра, међу којима два велика главара... не могу никако да им запамтим имена!
Сунце бјеше одскочило, кад се сукобише предње чете. Французи почеше тобоже продирати, а ми се почесмо ширити око њих, док одједном, око подне, сви сложно са свију страна, осим
Ту, након уре и по жестока боја, провалисмо у шанац, а Французи побјегоше у град. Сутрадан, послије кратка боја и са суха и с мора, преда се Коручула.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
њена веза са дететом постаје све двосмисленија; у земљама латинског круга то осамостаљивање иде спорије. Французи немају истакнутијих стваралаца у овој области: Пероове (Схарлес Рерраулт, 1628—1703) бајке, као и дела Жила Верна
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мање од Енглеза и Немаца утицали су на Доситеја Обрадовића Французи. Француски је научио још у Бечу, и њиме се прилично користио.
Као и у целом просвећеном свету, као што су већ учинили Немци, Талијани, Французи и Руси, и Срби треба да усвоје за књижевни језик свој народни језик, ваља примити »чист и непокварен говор народа
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Језик има своју цену, од ползе коју узрокује. А који може више ползовати него општи целога народа језик? | Французи и Италијанци нису се бојали да ће латински језик пропасти, ако они почну на своји језици писати; како и није пропао.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Де си ти видео човека с брадом? ВЕЛИМИР (извали се на столицу): Тако носе Французи. СТАНИЈА: Французи, и Французи дојдоше Београду на врат. Куку, ко ће га још покварити?
Де си ти видео човека с брадом? ВЕЛИМИР (извали се на столицу): Тако носе Французи. СТАНИЈА: Французи, и Французи дојдоше Београду на врат. Куку, ко ће га још покварити?
Де си ти видео човека с брадом? ВЕЛИМИР (извали се на столицу): Тако носе Французи. СТАНИЈА: Французи, и Французи дојдоше Београду на врат. Куку, ко ће га још покварити? ВЕЛИМИР: А који је народ просвјештенији од француског?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Било како било, фини свет таман заузе своја места кад неки одрпани Французи, равно с позорнице, почеше да шљагирају и пљују публику! Страшно зезање, на часну реч!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тога је дана цео град врио. Беше дошао нов енглески посланик, а Французи су, коначно, заискали и краве музаре. Новине су јаукале за дечицом која ће умирати без млека, а левичари су одговарали
Нико се није смејао. Смејале су се само високе и витке Енглескиње. Французи, који знају шта је комедија, али не знају шта је енглески хумор, играли су комад по молијерски.
Ја разумем чак и то да смо ми навикли да се буде, бесплатно, одушевљен. То су и Французи. И боље него ми. Али, само за себе. Било је одиста крајње време да учтиви, иначе можда осредњи, г. Веснић опет дође.
Добијате најбоље концерте Бетовена, Вагнера, Баха, Цезара Франка, Дебисија, Равела, и најгоре оперске представе. Ох, Французи се, ако им пребаците што, врло брзо пожуре да вас задиве. Руси су на све стране. Њине балете обожавају.
се за једну јоту, као данас за „космизам“, називало противника лупежом, издајицом, богато ожењеним, и слично, то је да Французи мирно певају већ сто година, оно мукло ê, које не изговарају.
његова скулптура толико је напета од снаге и „етичке“ експресије, да Шарац, са испалим грудима, изгледа као гусак. Французи су стајали и шапутали уплашено: „qуе ц’ест дрôле“.
Док је сва сјајна ренесанса сахрањена у музеје и нико је не обнавља, мада сви о њој говоре, Французи сваке године обнове по једног свога. Има у томе једне очајне мудрости старог народа.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Овдје осим Црногораца има и нашијех поданика, Ораховљана, Лепетанаца и другијех. Откад су Французи били, слободно је извањском народу да у град улази...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
најприје Латини: „Ми ћемо мудрсот;“ Инглези: „А ми ћемо море;“ Турци: „Ми ћемо поље;“ Руси: „А ми ћемо горе и руду;“ Французи: „Ми ћемо аспре и рат,“ „А ви Срби, шта ћете ви?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
мене другим бољим од мене зато што сам им ја могао греческим предавати дијалектом и књиге толковати, које Французи не би могли; подобне и [и]талијански различне сам обучавао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ти Французи, сигурно немају... — Имају. Они су католици, а и католици славе Божић. — Сигурно није као наш. — Није. — Па какав
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То се догодило тек половином овог нашег века, цео човечји живот после постављења Њутнове науке. Ви Французи надокнадили сте у богатој мери што сте пре тога пропустили да учините и изградили сте Њутнову у величанствен храм
Сви они - та то су Французи - поздрављају ме са највећим поштовањем, иако име тог „познатог научника“ нису никад у животу чули.
„Да“, прекинух га, „признати се мора: Немци се не боје посла“. „Говорите истину, господине царски саветниче, ми, Французи, тежимо сувише за уживањем, а то нам је много пута ускратило по који плод наше несумњиве даровитости.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Е лепо, а јесу ли и Французи Швабе? — Јесу и они, само су бољи јунаци, јер у Француској и матори сисају, па су здрави. — Добро. А Енглези?
последње наше материјалне остатке, без милости, онда кад смо полумртви и посустали стигли до његове куће пуне свега. Французи имају реч фріпон која је скована за Грка. Господо, на вратима Грчке треба да стоји: Земља фрипонса.
Дакле ипак не сањам, онда сам пијан, ствар проста. Погледам око себе и видим да су оне прилике око мене Французи. Према томе, шта?
Ове мртве војнике сахрањивали су наши и Французи на једном простору онога платоа, копајући за њих раке и обележавајући им гробове белим крстовима које су сами дељали и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Инглези: — А ми ћемо море. Турци: — Ми ћемо поље. Руси: — А ми ћемо гору и руду. Французи: — Ми ћемо аспре и рат. — А ви, Срби, шта ћете ви?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Невеселу слику Париза у мојим очима појачавале су и статуе на тргу Конкорд, што је био доказ да Французи још жале за губитком Алсас Лорена. Чинило ми се да се Француска још није потпуно опоравила од рана задобијених 1870-71.
такође дали ново име и назвали су лелефонске линије које користе мој изум ”пупинизиерте линиен” (пупинизоване линије). Французи су дали мом проналаску слично име ”лес лигнес пипинизе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Пишчевић, наиме, описује како се уплашио кад су Французи осули ватру док је јахао обалом Рајне, и тада се „поче, на најопаснијем месту, измицати седло пода мном, и већ сам
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Еј, да не буја што томе смета А ми да нисмо пасторак света: Данас би овде кô плачни друзи Стајали Немци, Англи, Французи, И Арпад послô б’ унуке своје Уз све Словене ту да постоје.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Оћеш ли да будеш Жан? ЈОВАН: Џан! Сад да ме правите Циганином. ФЕМА: Лудо, лудо! То сви Французи имаду. ЈОВАН: Шта Французи, оне поганије што жабе једу! ФЕМА: То је нобл, Жан. ЈОВАН: Зар би ви јели?
ЈОВАН: Џан! Сад да ме правите Циганином. ФЕМА: Лудо, лудо! То сви Французи имаду. ЈОВАН: Шта Французи, оне поганије што жабе једу! ФЕМА: То је нобл, Жан. ЈОВАН: Зар би ви јели?
(Они се раставе.) Несреће и смради? Је л то нобл, тако Французи раде? Није ли доста што се на балу грле, него и по буџаци, а? А ти, кукољу од паора, ко ти је рекао да остављаш кућу?
Краков, Станислав - КРИЛА
Хајлендери су јуришали уз звуке корнемуза, румени Енглези уз трку фудбала. Руси наливени вотком, а Французи са визијом палмових гранчица. Овде су њини дланови јуришали уз дреку гласовира. То је била ”игра митраљеза”.
Петровић, Растко - АФРИКА
У осамнаестом веку Французи су правили уговоре са шефовима на основу којих су куповали робове. 1880. г. Гундјуру је срушен од Француза због разних
Идући за неком заблудом, због које се сад вероватно кају, Французи су оваквим становницима Дакара и Св. Луја дали право францускога грађанства.
земље већ налазило злато, а у савани слоновача; где се клало хиљаде краљева, племена, фантастичних језика и обичаја. Французи су затим храброшћу два-три човека, који су, без кинина, без каска на глави, славе ради само продирали кроз копно,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А и нашто тај разговор? Ноуѕ ѕоммеѕ леѕ барбареѕ, као што веле Французи — ми се нећемо разумети. Ваше превасходство одрасло је под сасвим другим утисцима, а ја под сасвим другим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И док су Французи и Енглези радосно журили својим кућама на „пермисион“, долазећи да се поздраве са нама, ми смо остајали још увек на
— Живели браћа Руси! — Здравствујте, товаришчи! — Зито, зито! — Виве ла Руѕѕіе! — добацивали су Французи. Гласови људи на разним језицима, измешани са пискавим звуцима трубе и потмулим ударцима добоша, сливали су се у
Из групе се издвојише два торпиљера, и пођоше за нама. „Ха, јесте ли видели!“ — ускликну сада Француз. — „То су Французи. Сад се не бојте!“ — Он се диже и јуначки се протегли. Затим сиђе низ степенице и отуда се врати са упаљеном цигаретом.
А триста хиљада Италијана похватали су Аустријанци као зечеве. — Овај рат воде Французи и ми, а Енглези и Американци подупиру парама и материјалом — размишља Војин.
Чуо сам доцније да су Французи и Енглези, за невероватно кратко време, пребацили око милион својих војника на италијански фронт, да би зауставили
Многи су услед непрекидних борби погубили нерве, те су правили свакојаке испаде. Срећом, Французи нас нису гледали строгим очима, јер су нас сматрали више као „Енфант террибле“, како то они често из милоште кажу.
А у Греноблу је утисак био још свеж, непомућен, те су нас Французи радо примили. АРЛЕТА По мразном јутру стигао сам у Гренобл.
„Ах, Бош, Бош!“ — помињала је са извесном горчином ово име, како су то Французи звали Немце. Мало после поздравио сам је и вратио се у салон. Било је весело.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Чудновата је ствар да су Французи били међу последњима који су се са том науком спријатељили, али су они онда највише за њу урадили.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
робе, од сувог грожђа, бадема и смокава, преко суве рибе, до оне фине траве из Индије коју Енглези мећу у колаче, а Французи у једну врсту вина. — Код нас у авлији увек је Божић и кристкиндл — каже Сока.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант наиђе. — Господо, то није за смејање. Они ће тако покварити појасеве... А после, шта ће мислити ови Французи о нама? Наредите одмах да престану са тим.
Наредите одмах да престану са тим. Силазећи у доње просторије брода, Живадин гунђа: — Ја, шта ће мислити о нама Французи... Дала им се прилика да науче како се од појасева могу направити гајде.
Високи Енглези са колонијалним каскама на глави и вечитом лулом. Здепасти, али окретни, Французи, расположени увек за препирку и песму. Снажни Индуси, са чалмом око главе. Шкотланђани, у шареним и кратким сукњицама.
Лађе су прилазиле са свих страна да нас прихвате. Како смо ступили на обалу, запахнуо нас топал талас. Французи нас очекивали и по групама водили у купатило, које одједном може да прими две стотине војника.
Дочекали нас Французи. По неким списковима пронађоше наш пук, где је забележено бројно стање стоке за сваки штаб, за сваку батерију.
Они узмичу све натрашке и тако их натерам у онај бифе, где угледах свога друга пешака. Французи завикаше: „Браво, Сербо, браво!“ — и тапшу рукама. Она два апаша изгубише се иза келнераја... — И ништа? — пита Лука.
Извиђачи се враћају. Кажу да се Бугари налазе у подножју ових планина. Према њима су Французи. Али пушка се не чује. Као да су они међу собом успоставили прећутно примирје. Тако се месецима гледају.
Тако се месецима гледају. Бугари неће да злоупотребе неутралност грчке територије, док су Французи исувише слаби за напад. А мештани снабдевају намирницама и једне и друге, и моле бога да овакво стање што дуже потраје.