Употреба речи францускиња у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Исаковича је неколико жена, а особито једна Францускиња, у Темишвару, из позоришне трупе, посветила у тајне свега оног што жене воле, па је добро знао шта би ваљало и сада

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ето на шта сам мислила гледајући то вече како најпре Француз и Францускиња свлаче одећу са себе и покушавају да шокирају фини свет радећи пред њима оно, а оно никако да им пође за руком!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Она се трже. По неком чудном женском инстинкту, запита ме: — Али у ваш стан долази друга... Можда Францускиња! — и мала Арлета поклопи лице рукама. Нисам оспоравао... Једва сам савладао себе и рекао хладно: — Дао сам часну реч.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Рече ми једном: — Ви, нити сте Француз, нити Јеврејин, зато сте ми далеки. — Па нисте ни ви Францускиња. — Заиста нисам, али с а м Јеврејка!... А оно славенско у вама поготову не могу да разумем, ни да волим...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Коко, Кокане, а, око нељубљено, а, књиго нечитана, а, цвете немирисан! Наишла је мало затим и сестра Францускиња носећи велики шприц. Приђе мени. — Wа ва?1 — Ил не ѕ’апелле паѕ Сава!2 — добаци један.

Приђе мени. — Wа ва?1 — Ил не ѕ’апелле паѕ Сава!2 — добаци један. — Мéцхант — смеје се Францускиња. Онда ми рече да се окренем потрбушке и забоде ми онај шприц у дебело месо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности