Црњански, Милош - Сеобе 2
После се причало да су фратри били проклели ту свадбу, и да је коње поплашио фратар, који је био дигао фењер, и ајгире засенуо. Што, дабогме, није било.
Случај, највећи комедијант на свету, опет се био са капетаном поиграо. Тако да је то памтио. Старији фратар – са лицем прасета, које је остарило – кад чу да је Павле росијски официр, поче да се јада да је чуо да ће Руси,
Млађи фратар, отац Целестин, јадао се да је чуо да ће Руси слати новац, и за цркве у венецијанском приморју, што је још више жалосно
Бришући своје наочари, млађи му фратар, онда, на неком чудном немецком језику, исприча да је то жалосно, да то жали чак и Свети Отац, који је човек
Ламбертини (тако је фратар рекао) плаче, што су и Сократ и Марко Аурелије осуђени на пакао. Само зато што су живели пре нашег Спаситеља,
Павлу је све, што му францескани рекоше, било чудно, несхватљиво, а смешно. Па им се и смејао. Млађи фратар му је, горко, пребацивао, а понављао, да Бог слуша сваку молитву, и најгору, на свету. Треба се молити!
Толики су у беди и жалости у свету. Цео његов национ је, столећима, молитве молио. Па, је ли Бог чуо? Млађи фратар се помами на то. Шизматик, рито сервиано, хули Бога! Ум људски је за морем, на путу, а смрт нам је за вратом.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
, тако исто има их из којих је изашло толико фратара или попова (фратар је више цијењен). Така се племена зову: свете лозе.
Само се по себи разумије да је међу Јерковићима најодабранија она грана од које је живи фратар. Фра-Вице (1774, † 1793, ††1835), онај којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“, био је
“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!“ А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“.
и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.
— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! — рече фра-Брне. Осињача прострије „кличано“ ракно. — Та-ко! — рече фратар. — Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге! Та-ко! Е, сад запали свићу!
— рече Кушмељ чешкајући се по глави. — Хоћеш ли да закољем једну кокошицу? — Бог с тобом! — одговори фратар. — Јеси ли при себи? Није ли данас петак... Не мисли ти за вечеру... Камо вам остала дица?
— Вала богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо — одговори Чагљина у име свију. — Тако! — рече фратар и настави јести. Братственици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише.
— додаде Кљако. Хоћаху одиста Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше. — Тако! — вели фра-Брне дигнувши чашу вина према оку.
Чагљина примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу. Сви поустајаше и поскидаше капе. Фратар, не дижући главе, рече: — Стипане, намири коња! То је најглавније. Затим се побрини за моју ложницу одма!
А кад то не поможе, он зовну: — О, вра-Брне! Фратар диже главу. Брат му тад започе: У здравље ваше миле добродошлости, кâ шта је увике било наше драге добродошлости,
На то сви једанак поустајаше. Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста од зијехања, застадоше сви. — Останите.
Још рекоше да би се у наше могло усути трећи дија воде!“ — Та-а-ко, тако! А-ну, амо, оди амо, од’, од’, од’! — рече фратар. Бакоња пољуби стрица у руку. — Па шта мислиш, а? Оћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Ви сте увијек били јако толерантан, јако попустљив, с вама се увијек могло некако на крај изаћи. Баш „либералан фратар”, како су вас звали у нашој благоваоници.
Ја се од срца насмијем. Дошао ми је одједном безазлен као дијете. — Е, баш сте широк фратар, „либералан фратар”, имао је право покојни дјед. И добар човјек, к томе.
Ја се од срца насмијем. Дошао ми је одједном безазлен као дијете. — Е, баш сте широк фратар, „либералан фратар”, имао је право покојни дјед. И добар човјек, к томе.
Ћипико, Иво - Приповетке
И црква је подалеко: зими бије лед, а лети припека, па се не мили ни ићи. Па и фратар им је обично осорит, љут, гдекад и шкрт; љути се ради малога бира и што мора да живи код њих у овоме забаченом
Слушао је разговоре старијих ђака о неправди; слушао је приче дрскијих како професор веронауке, лепи, млади фратар, служи се са туђом женом добротвора манастира, и професор математике болује од желуца због халапљивости.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
попаса — кратког јутарњег или вечерњег напасања стоке пре муже поримити — покатоличити прáва — правда пратар — фратар, католички свештеник који припада реду св.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У народним приповеткама и скаскама под к. скупљају се ђаволи (СЕЗ, 41, № 58). Кад је у Пољицама један фратар истеривао ђавола из неке жене, молио га је ђаво да му допусти да иде на неку к. у пољу (ЗНЖОЈС, 10, 243). На к.
ТУРЧИНАК Клатѕцхмохн (папавер рхоеаѕ). Турчинак, булка, дивљи (пољски) мак, црљени чоек, црљени кукурик, фратар (Шулек). Три цвета т., стуцана у прах, дају се говечету кад има крвобурно (СЕЗ, 17, 1911, 581 ид). Цвет од пољске б.
Ћипико, Иво - Пауци
Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да Вели: —Нико не смије оставити своје браће. Тако дебели фратар задовољи се да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.
А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе. За њима плашиво вуче се стари „фратар” и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Три прозора на библиотеци, зна се, сада су махом затворена. Пре две године, много је читао један учен фратар, који је невешто починио што се иначе често у клостеру почињава, и отишао као метак из пушке.