Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је, тако, у разговору са тим фратрима, имао да чује, и каже, много штошта, што никад није чуо, ни рекао. Случај, највећи комедијант на свету, опет се био са
Оне деле на шизматике и папежнике, па то ни Двор не може да измири. Он се целог живота свађао, око тога, са фратрима, али су у Бечу моћни. И он се радује што одлази. Не у Росију, али из Темишвара, у Беч, у гробницу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо. Он је израђивао обућу фратрима, стога му и примише сина. То бјеше једини ђак којему не бијаше род ниједан фратар.
Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара. Залуду се ова двојица опираху да се бдјење не чати јер ће се тек након тога распалити машта
Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима јесте, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.
Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима. Колико је био глуп опет је доста вјешто радио око коњâ. Прозваше га Букар, ради велике му главе, и у очи га тако
Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу. Он се као шчиња; као хоће ли, неће ли пристати на њешто.
Чинећи то говораше њешто талијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће. Да је ко рекао Бакоњи да ће се тога црнога дана
Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун“, те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику. Бакоња сврати у стару мађупницу. Она бјеше пуна прековођана.
— Помоз бог! — називљу један за другим, пак стадоше око свога главара. Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима вичући: „Ваљен Исус!“ — Бог вам помогâ! Вазда бија ваљен Исус и Марија! — отпоздрављају фратри. — Сидајте, људи!...
Међу фратрима наста врдање и граја. Тетка их утиша, па поче благо: — Немој тако, болан! Ми сви знамо како је било! Коња су украли
То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље. Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.
Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише. Послије ручка Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се поново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.
Ћипико, Иво - Пауци
Поп—Вранину слузи зазор што бедевија к цркви прва стиже, те однесе барјак, па, кад стигоше, вели фратрима: — Што је пустисте испред себе? Свугдје је мушко штиманије!...