Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
овај Вуји Ирошу... мужескога је пола... синчић. Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво. к’о тресак! Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато...
лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака. Кад су се вратили попови с пута (јер ниједан се није
— Да шта ви мислите. — Та шта говорите! И-ју! — Инзултирунг!... Потукли се! — Потукли! Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите! Ид’те, молим вас. — На моју част, слатка! — И-ју! Ко би то рек’о! — Те још како!
Та не задржавате ви мене ни најмање! — Морам, слатка, исувише сам се задржала. дакле, збогом! — Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже! Куд ћете тако?
— па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф! Куд сам сад овако пристала!!! — Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи! Ха, ха!
је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и напослетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.
се случајно што догоди на ватри — и напослетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу. Фрау Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау Габриела зна много више од ње, и желела је да јој
Фрау Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау Габриела зна много више од ње, и желела је да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је
више од ње, и желела је да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.
— Па збогом — рече фрау Цвечкенмајерка. — Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу. А сутра ћу вам код вас на јаузни све
О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело! — Убио их бог! — Само, молим, ни речи. Ни речи. Знате, чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.
И напослетку се и прокљуви. Није неоснована сумња коју су изражавали поп-Спирини: да ту има и фрау-Габриелина масла.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Гости пљескају: „Вгаво Кирић, браво Фрау вон Свірак!” И сам Свирак пљеска, допада му се. Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде.
філігране) — украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица фрау (нем. Фрау) — госпођа, жена фишкал, фискал (лат. фісцаліс) — адвокат, правни заступник Фрауенлоб (фрауенлоб, нем.
філігране) — украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица фрау (нем. Фрау) — госпођа, жена фишкал, фискал (лат. фісцаліс) — адвокат, правни заступник Фрауенлоб (фрауенлоб, нем.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Бадава, тек фрау фон Зеленић, па фрау фон Зеленић! ЗЕЛЕНИЋКА: Фрау фон? Не видите ли да је ова реч туђа? Србин има доста цвећа у
ШЕРБУЛИЋ: Бадава, тек фрау фон Зеленић, па фрау фон Зеленић! ЗЕЛЕНИЋКА: Фрау фон? Не видите ли да је ова реч туђа? Србин има доста цвећа у својему врту, зашто да од
ШЕРБУЛИЋ: Бадава, тек фрау фон Зеленић, па фрау фон Зеленић! ЗЕЛЕНИЋКА: Фрау фон? Не видите ли да је ова реч туђа? Србин има доста цвећа у својему врту, зашто да од други украсе тражи?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Син му је био ђак. Отац га је одмах на рођењу, чим му је фрау Хелене Цвилингсрозе, општинска дипломирана бабица, јавила да је добио мушко, одредио за »инџилира«.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Населих се тада у пансиону, који је гледао у цркву фратара пијариста и једну, девојачку, школу. (Фрау вон Тхиесс. Пиаристен Гассе Но. 54.
Дугачки Биримац и ја излазили смо каткад, због тога, са штапом испод капута, а отмена Фрау вон Тхиесс ми је зашивала јастуче испод шешира, из лако схватљивих разлога.
Живимо као да смо на Месецу. У мом пансиону нема више мог Биримца, ни Маријете Лориол, на спрату. Код Фрау вон Тхиесс сад станују млади Пољаци и Пољакиње, Јевреји и Јеврејке, који су пре три године напустили Галицију и Русију.
Весели смо као они којима су дозволили, пре него што ће да их вешају, женидбу. Седим сад са остарелом Фрау вон Тхиесс у пансиону и она ме испитује о Биримцу. Био јој је донео цвећа кад је кроз Беч прошао.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Дакако, медведе! — Видиш и ја како сам се променила. Да знаш, ја ти више нисам мајсторица. Госпођа, фрау фон, или ма... ма... како, врагу, француски кажу, не могу од љутине да погодим. ЈОВАН: Шта сте ме дакле звали, ма...
Ако не добијем први стол, ја нећу у стол ни улазити. Нисам ја ћифтиница, ма шере, ни крпиница, него госпођа, фрау фон, што има пединтере са портунетом. САРА: Шармант, ма шере, шармант!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А какав ли леп Геѕеллѕцхафт Беи Фрау вон — синоћ би! Све је било ту беіѕаммен; Вече беше ангенехм; Играло се — али ја ти Бијах верѕтіммт при том свем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Отворили су он и Роза дућанчић. Није добро ишао. Фрау Роза с трбухом до зуба, објавила је једног дана муштеријама да се дућан затвара због породичне радости.
Родио се син. Здраво, лепо дете. Фрау Роза, срећна, пустила је свог петла Јову да још једаред скочи на кров, и онда је започео нов и строг ред.
А сад! Трка ли, трка наш Јова, од капије до капије за крајцару или двије. Сад се он заљубио у фрау Розу, и слуша је к'о Бога. Да му затражи, не кошуљу него кожу, и њу би свук'о и дао.
Сад се он заљубио у фрау Розу, и слуша је к'о Бога. Да му затражи, не кошуљу него кожу, и њу би свук'о и дао.” Фрау Роза није била привлачна жена. Лице скувано и збрчкано, као да нарочито крије црте.
Додуше, преобразила се фрау Роза откако се родио син, или се бар преображавала. Машина за рад и машина за рачунање остала је у њој, али се сад
Све је у кући фрау Розиној отсад и служило само сину Павлу и новцу. Павле је растао, и показао се паметно, мирно дете.
Јова је вршио разне послове, које је измишљала његова жена. Новцем и Павловим васпитањем управљала је искључиво фрау Роза. Кад се Павле уписао у гимназију, мати његова навалила је на њега с радом, да учи што год може и стигне.
А питај, богати, ту твоју маму, да ли она разуме то што причаш? — Сад је фрау Роза морала лично да одговара. — Павле учи у гимназији, а ја учим од Павла, и знам и то што он каже, и још пуно шта
Капетан!... То је ваљда био капетан у комшилуку, па пала тараба, а ти онда велиш: е, сад и ми имамо капетана. За фрау Розу се говорило по варошици да је циција која ђаволу не би дала нож да се закоље.
Говорило се да при ручку и вечери она дели јело свима. И да у кући има на три места касица, и да фрау Роза сваки час гура нешто у њих, а кад се покаже нека потреба, вели: Данас не може ништа бити, кључа на каси нема,
Врло је рано престао Павле да се добро развија телесно. Израстао доста увис, на оца, али у мршавости превазишао и фрау Розу. — Павле, једи, иначе ћеш остати у директоровом кабинету за костуре — шалили се другови.
— Није чудо, стално је од Немаца учио клавир. Господин Неруда баш је желео да му Павле буде ученик, али фрау Роза је одлучила за Шлемла, и за госпођу Друкер. — Аха! зна се!