Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је. Јула ћути и ради даље. Кратка пауза.
Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!.. Милостива, кис ти ханд! Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно. — Иди дођавола; врат скрјала!
Ах, фрајлице, благо Ротшилдово што је! Кад помислим да ће Све то бити моје: Зулове и шнекле И то бело лице Рознфорб-боје!
готес вилен, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула), та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?! Та имате л’ ви очи?!...
— »Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таком једном фушер-машамодом!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Није ми ништа познато. — Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице Савке. — Не знам ништа о томе. Попа зове попадију.
— Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић! — Ал’ ви још већи, фрајлице! — Не би’ рекла! — Шта? Ни ђаво не би с вама накрај изишао! Тако су се љубазно донекле кошкали.
— Јест, и тек до пет дана ће доћи. Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити. — Добро јутро, фрајлице! Како сте спавали? — Врло добро. — Види се, кад сте тако доцкан устали. — Знате, читала сам много ноћас.
— Врло добро. — Види се, кад сте тако доцкан устали. — Знате, читала сам много ноћас. — А шта то читате, фрајлице? — Читала сам од Дима „Драј Мускетире“. — Шта су то ти мушкетари?
— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала. — Па каква сте ви онда Српкиња, фрајлице? — Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња.
Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова. Пише Јулки писмо, да зна на чему је: Дражајша фрајлице Јулка! Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здарвље.
Комад је тежак, врло заплетено испада. Кад је отсвирала, пита Љуба: — Какво је било то парче, фрајлице? — То је била фантазија од Талберга. — Шта, фантазија! Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати!
Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди. Није чудо што га зову фантазијом. Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати? — Богме, не могу служити — не знам. — Та шта не знаш! Како си ономад лепо свирала!
Како би то било, кад је масна! Онда је то било само „пер шпас“. — Ал’, молим вас, фрајлице, кажете л’ у клавиру компањирати или компонирати?
Из тога се види да без трговине нема нигде ништа. Но, молим вас, фрајлице, ви баш не знате ил’ нећете да свирате српски?
Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, онада започе: — Ви, фрајлице, нешто јако ћутите; не знам шта је то? — Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.
— Но, то би још био резон кад госту не би’ одговарала! — Молим вас, фрајлице, јесте ли ви већ путешествија правили? — Нисам.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ао, врашки мачак, побеже ми у собу! Опростите, фрајлице! Господар Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: С моје стране ја сам справна. ПИЈАДА: Сто јост буде нузно, то цемо лако сврсити. МИЛАН: Фрајлице, ја ћу бити обвезан, ако фрајли Љуби што помогнете. ПИЈАДА: Засто не, то је наса дузност.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
„Зашто, дакле, толико против нас пишете?“ Овако ме, фрајлице, једна ваша другарица запитала, и оно што сам њојзи одговорио, мислим да је нужно свима обзнанити.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
— „Господин ферфасер!“ — „На служби, фрајлице!“ — „Једну реч на уво: Али, ум Готтеѕwіллен, г. ферфасер, шта су вам девојке и жене скривиле, те толико на њи
“ Моја лепа фрајлице, жао ми је што сте мене ради та ваша мала устанца заоштрили. Ја на моду нимало не вичем, него на злоупотребленије, на
Ја на моду нимало не вичем, него на злоупотребленије, на претеривање или, како ви зовете Üбертреібунг. То је, фрајлице, оно што се искорењавати мора и што ја опорочавам, а не мода.
Што се пак Јелице и Феме тиче, и ту ми замерити не можете, јер ја чиним моју дужност. Видите, фрајлице, ја дођем на пример к вами на посјешченије, ви ми таки почнете уши набијати како вас је шнајдер преварио, није вам
Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл! Лепе очице, глатки образи, смеђа коса, хипш, хипш! Ви кец фрајлице, ви кец? ЕВИЦА: Опростите, ја нисам кец. САРА: Ха, ха! Ја немецки питам како се находите.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Али ах! Сад ми пада на памет; моје галантерије и воспитаније моје, господична Јелице, нигди нема. Љубезна фрајлице! Ја се сад сећам да ви таки кашљете како ко о лули и спомене. Шта мора ваш нежни состав тела трпити!
»Хи! Хи! Хи! ми знамо.« Знате, а јесте ли погодиле? »Ја нисам казала.« О, ја о вами ни најмање не сумњам, фрајлице. Кад је јошт која фрајлица тајну казала? Али како сте разрешили? Шта је моја загонетка? »Поета.« Право!
— О, погледајте, погледајте, фрајлице, како је красан, како је леп сад Роман, сасвим у романтическом виду. Истина, ја се не опомињем, и ви се нећете
Има ли другог начина да се овој недостижици помогне? Ја мислим да други не може бити, него на вас, љубведостојна фрајлице, цео овај посао оставити.
је, вештице крила и реп имаду), намаже се машћу, очита своје »ни о пањ, ни о кладу«, прне кроз оџак, и док сте, фрајлице, погледали како вам стоје уста, већ је код Романа била.
Г. ферфасер, у месецу ваљда нема белила ни руменила?« Нема, фрајлице, но женске место тог употребљавају плаветнила и зеленила. »У! То мора гадно стајати?« А зар белило лепо стоји?
»Фрајлице, како се овде унтерхалтујете? »Доста свакојако.« (Младожења у себи: »Лепо говори«.) »Имате ли лепих балова?« »О, мол
« »О, прекрасни, имамо лепу музику.« (Дугачка почивателна; јер несрећом нема кише ни ветра.) »Фрајлице, ви добро изгледате.
Видили смо да му је неки свраб под кожу ушао, а то из узрока што се, као што смо, фрајлице, лако приметити могли, заљубио. — Заљубио? Шта је то заљубио?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Чуја сам, — а убаво разбра’ — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си: Кој ти купи кондурице?