Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Још су се неко доба шушкајући разговарали и испланирали како ће се сутра због женидбе разговарати. Госпођа Перса са фрајлом такође је имала разговор о младожењи, па онда поспаше. Фрајла је о чикаГаври снивала.
Љуба је мислио: нећеш ме ухватити! Чика-Гавра није на то пазио, није га требало нуткати. После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом. Њему се Анка допада.
— Та и боље је за вас ликер него клавир. Хајдете! — Баш добро, — дода тихо чика—Гавра. Сам остаде Љуба са фрајлом. — Сад ћу вам што из „Профете“, свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати.
Уђе у другу собу сав снужден. Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља. Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто.
Нећу — нећу! — Па добро, нико те не сили; ал’ тек ниси се кајао што си дошао; бар си се са нобл фрајлом забављао. — Шта ми је до тога! Волео би да није тако нобл и високорођена.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли првенство дати. Први валцер игра са фрајлом Полачековом. Добра играчица. Онда игра с другима. Свако баца око на Шамику. Дође полка. Шамика и то фино изређује.
— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. Шамика се већ могао поверљиво са фрајлом Лујзом разговарати, па зато је употребио тако слободан, отворен израз, и фрајла му то не замера; колико искреније,
Странац буде добро примљен. Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином. Дваест осам година стар, и вицесудац. Очина кућа јака. После посете договара се гост са Шамиком.