Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кад смо већ код тога, један мој френд, неки Арсен, био човек у Јапану, и када су га тамо упитали да ли жели рибу, одговорио је да жели, само не јапанску!
Само је мој френд, госн Суле, обећао да ће, када га буду питали шта би, као, понео на то пусто острво, одговорити да би најрадије понео
Њему не допада! А што се тиче тоник-вотера, мој френд Суле тврди да је открио извор тоник-вотера у шуми изнад Лазаревца и да тај извор сељаци зову Тоникова греда, а да се
— наређује с интонацијом оног генералисимуса који је једанпут, прича мој френд Суле, постројио све своје генерале, или не баш све, само оне најглавније, и наредио им да се добро погледају у
— Баук Нове године кружи Европом! — казао је прекјуче мој френд Суле на Ади, док смо клопали гибон, то јест гибаницу из плеха, и мажњавали кувану винчугу из термоса.
“, а приликом отварања сваке нове флаше „ружице“ у нашој кући обавезно се спомиње мој стари френд који је још 1947. године рекао: „Да је вода добра, не би је вадили из плућа!
шта? Каква ћерка? Запањио се госн Суле. —-Откуд мени Анчи, ћерка? Па она ми је френд са Аде! знам је кад је била оволицка... И, уосталом, као да је то важно ко је коме ћале, а ко кева?