Употреба речи фрер у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

САРА. Бре, оставите се ви тога, мон фрер, него да правимо ми лепо бал, пак да се игра котиљон, галопад, мазур; да се носи пунч, лимунада, барбарас, торте и

право кажем, нема гостољубивије жене од госпоје Миричке; и ја сам на ручак позвата, и нећу јој отрећи, верујте ми, мон фрер.

САРА: Кажите ви мени право, али само право, мон фрер, како вам се допада госпоја от Мирич. РУЖИЧИЋ: Троја пада, но Хекуба живи, Да као сова унучад преживи.

Ја имам један леп план; истина, ја сам слаба жена, немам толико разума, толико памети као ви, али сам ваша тетка, мон фрер, а тетке, знате, свуда се умеду наћи, а и треба да се за вас старам.

Небо плаче, земља се отвара, да Хекубу у објатја прими. САРА: Мислите ви гди је она у година? Треба да знате, мон фрер, да су удовице као зелено шибље; што више с једне стране горе, то већма сок на другом крају пуштају.

САРА: Е, није него јошт штогод, ви не знате какав је био Вулкан, пак шта је фалило вашој Венери? Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов; маните се ваши грација и богиња.

РУЖИЧИЋ (разрогачи се): О, Аполо, гди је твоја сила, да претвориш опорочителницу у краву! САРА: Гледајте ви, мон фрер, да се усрећите; слушајте мој совет, мон фрер, она је красна жена, ваша прилика.

САРА: Гледајте ви, мон фрер, да се усрећите; слушајте мој совет, мон фрер, она је красна жена, ваша прилика. Колико су ваши ти богови са мало постаријим персонама задовољни били, само да им је

ФЕМА: Па кад донесу пунча, лимунаде. РУЖИЧИЋ: Парасток; нема тамо пунча; нектар и амврозија. САРА: Пунча, мон фрер, пунча, ауспруха, токаера, лимунаде, барбараса, ремаркабл!

САРА: Мон фрер, ви ништа не одговарате на артигкајт госпоје Миричке? РУЖИЧИЋ (једнако оди, никога не гледајући). ФЕМА: Он се ваљда

ФЕМА: Он се ваљда штогод срди. САРА: Зашто би се срдио? Ко се срди на венчање? (Увати Ружичића за руку.) Мон фрер, гди сте ви? РУЖИЧИЋ: (као дошавши к себи): На Парнасу, на вр Хеликона. САРА: Јао, јао! Млада невеста вас чека.

Дух оставља своје блатно тело, пак се у облаке диже да се наслаждава. САРА: Мон фрер, у облаку нема овако лепог сата и бурмутице.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности