Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Вриснем: „Лопови!“ и упалим светло. Кад тамо, имам шта и да видим — смртно преплашени матори и бакута вире иза фрижидера, бледи као смрт.
Од кревета до фрижидера, мислим, и после, све остало време, водио ју је према оној кожи од сланине, у ствари, као неки инстинкт, атавизам, шта