Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Два љута борца под истим кровом седе здесна и слева, фркћу и реже, хрбате јеже, а око муњом сева. Још тренут само, па урнебес, почеше дивљи ратнички плес!
Еј, године, немјерљиве, скупе! Збогом, мала, из Босанске Крупе! ДРУГАР ВЈЕРНИ Фркћу коњи, збогом село драго, крећем на пут растужена лица, а с брежуљка, са пашњака знаног, гледа за мном другар
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мијат усправно стоји у санкама и целу своју тежину и снагу држи дизгинама, коњи савијају вратове и фркћу, Аћим припаљује цигару, немоћан пред неком слутњом. Друкчији је њему овај, сваке године исти дан.
— Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни. Коњи фркћу, тресу главама. Гриве гребу очи. Језа гусне крв. Неиздржљиво је. Раскопчава горње, последње дугме капута.
И пси једу грожђе и, не лајући, уједају овце, које фркћу на њих. Цело преровско поље је пуно страве и сатирања плодова, шушкања, немира, стењања, као да су чудовишта из прича
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са равног Марсовог Поља гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Они га и не слушају већ одмеравају дужину узенгија. Хармоникаш свира неки марш. Позади фркћу аутомобили које је зауставио „Кица“. Два Руса ордонанса растерују народ, који је навалио на друм. — Јаши!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са равног Марсовог поља, гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.