Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
СТЕФАН РАЧАНИН: У СЛОВНУ СЛАВУ Животу збир су минуси и нуле. У словну славу јасните се, фруле. Да боју држе титле, лигатуре, орнамент биљни, звериње фигуре; да Слову буде лека и тинктуре од зрелог уља,
У словну славу јасните се, фруле! БРУЈЕВИ РОЅА ЦАНІНА Сјани ми, сјани, дивља ружице: ово су часи распуклих сања.
ИВ Калопер-душом одишу ми чувства: свељубав ја сам, истих жудњи кућа, од једне фруле створим жубор фрулства а снага моја чинодејствујућа; из лаке руке извире ми грана „У плодном крају старога незнања“
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ноктију дугих и све га нешто сврби, у коси му шумски пожари и угари, азијски коњи лете преко ребра, у устима фруле дугачке као копља.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
живео под небеским сводом, посматрао волове који пасу, зурио ноћу у безброј звезда и слушао милозвучне тонове српске фруле.
Кроз ноћ одјекну заносни звук фруле усамљеног чобанина. Његова душа се прелила у слатку мелодију која сигурно није била упућена само невидљивим приликама
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Такву слику књижевног текста/дела налазимо и у Вашим анализама појединачних остварења, рецимо Настасијевићеве „Фруле“, појединих Попиних песама или „Стражилова“ Милоша Црњанског? Јуриј Тињанов је заиста био блистав теоријски ум.
Другачија је појава коју сам желео да опишем у узгредној анализи Настасијевићеве „Фруле“ и неких Попиних песама. Настасијевић и Попа смером језика пониру по дубини културног памћења.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Глув да чује немоћ како вешто свира Шупљину фруле изнутра и пепео додира Слух сажет звездом успомену згусну Преприча росу и неверицу усну Мамећи сене из свирале
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кроз тиха поља срдашце ми жуди Далеко тамо, у бајнији свет: Да злато своје иза санка буди Уз гласак фруле, уз уздисај клет... Ил' да јој шапне поветарцем благим: Љубим те, душо, више него свет! 1880.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ви треперите целим телом, а ја чујем кроз грмљавину звук чаробне фруле. Ево нас у храму Изиде и Озириса, величанственијем него што га је замишљао и сам Шинкел.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
”Ја сам овчар, али шта све то значи? Овчари не свирају више фруле као некада, Овчари свирају у своје несреће, И ништа ваше није ко што је било, јер зашто би и било: И ништа више не
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У својој небеској башти много је тога могла да види или чује, али глас фруле био јој је непознат. Одакле долази? Камо иде?
Полако, задржавајући дах, прикраде се Звезда ка месту одакле је звук долазио и виде: седи чобанче, свира, гласањем фруле успављује ветар и трске, рибе лови. Загледа се Звезда у младића, не дише, не помера се с места.
Звезда је од те ноћу, сваки пут кад се небеска башта као ружичњак светлошћу оспе, силазила на језеро и слушала глас фруле, нема од нежности и чежње.
Али, у светле летње вечери када се у језеру, као бели цветови локвања, расцветају звезде силази са висина глас фруле и не престаје до зоре. Чују га само они који умеју да воле.