Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
год. начињено, није сходно видео оном опстојателству. 19. декембра препише г. [Димитрије] Давидовић и [Димитрије] Фрушић и однесемо по трети ред г.
21. декембра преписао је г. Фрушић и однео сам Недоби, видно и одобрио тј. прошеније на цара; и казали смо да су исто тако и на друге цареве, само што су
” Тај дан г. Давидовић и Фрушић увече почну преводити, 1. јануара 1815. год. соверше писмо. 2. јануара одем са г. Фрушићем гди Лорд обитава, предамо
Врбна јавити, и проче. Тај дан буду и писма (прошенија) сва готова, која је преписао Давидовић и Фрушић. 30. декембра у 8 сати по подне с г.
Уђемо у салу, гди стоје на реду они који су пређе нас опредељени. И тако и ми у ред на своје место станемо, тј. ја, Фрушић и Јевта.
ја, Фрушић и Јевта. Дође ред и нас, уђемо у салу; и по обичном поклоненију, на питање Јего Величества, каже му Фрушић тко смо и шта просимо. Утом предам му ја прошеније — у руке. Император рекне: „Све ја то знам.
” 5. фебруара оде г. Фрушић по други пут код штатсрата г. Пренера питати: јесу ли писали на Генерал-команду, да би предложили везиру да престане
— Истог дана у 4 и по сата отишао је г. Фрушић државном советнику да би се советовао с њим како би могао са Јорданом говорити.
14. јануара. — Тога дана предамо на краља прајског прошеније преко г. Јордана. 14. јануара у 10 сати ујутру оде г. Фрушић државном советнику г. Кистеру. Он му каже: да је по обешчанију свом, нама 10.
Јордану и сам се о томе јошт боље увери. 15. и 16. јануара ишао је г. Фрушић у квартир г. Јордану и није га нашао код куће. 17. јануара оде Фрушић и нађе г.
15. и 16. јануара ишао је г. Фрушић у квартир г. Јордану и није га нашао код куће. 17. јануара оде Фрушић и нађе г. Јордана, и говорио је с њим, да је дошао питати има ли какав одговор на предано од српски̓ депутата
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године Срби су без редовних годишњих публикација. Те године Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић покрећу у Бечу Новине сербске, где се давало доста места књижевности, и које су излазиле до почетка 1822. До 1834.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једна од најбољих ученика, најбољи питаличар и академац, био је, у шестом разреду, Мија Фрушић. Дечко је због незгодних породичних прилика закаснио мало са школом, и имао пуних тринаест година, ушао био већ
Кривци су: каплар Радован, три полициска стражара, и Мија Фрушић... Варошица изгубила потпуно моћ говора. Као кртице у рупе, све се завукло у куће без једног знака радозналости.