Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
отац пође му скуту и рекне: „Ага, ми ћемо ићи, ал̓ те сва ова улема и ја молимо, да се смилујеш на оне куће и на ону фукару и српску и турску преко Дрине, и не преводи ову војску; сагрешићемо код Бога, а и код цара се окривити”.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Турци су им се сад чинили господа, а Гарсули, па и стари Енгелсхофен, личили су им сад на фукару. Цео један народ желео је да оде, од таквог хришћанства, у даљину. Небо је, међутим, изнад Табана, било затреперило.
Матавуљ, Симо - УСКОК
? — Ваистину, дијете, знају добро за нас цареви, краљеви, толики књажеви и ђенерали, паше и везири, а за фукару не марим.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ал' ти просто диново млијеко када Босни саломи рогове, кад све покла што не посунети; само факир остави фукару да нас служи, а пред крстом тужи. СВАТ ЦРНОГОРАЦ Обилићу, змају огњевити, ко те гледа, блијеште му очи!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Која ће те изисти, ако се не будеш чувâ! — дода други. Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове пругасте плаве панталоне, пак им обрну леђа, а кад бродић уљезну у пристанић, он искочи као вижле.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста. Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
чорбаџијско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, — али је Србија за фукару слободија, па мука! Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.