Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Па опет точка нема. А они су се јасно познавали. Зар су они коња крали, па га после фарбали, а тек неће точак са фуражних кола. И док војници разговарају и сумњиче поједине своје другове из других батерија, Јанкуљ зинуо, и размишља.
Упути се у том правцу. Пролазећи поред фуражних кола, привукоше његову пажњу једна, накривљена на страну. Готово да их прође, али случајно погледа, па застаде.
Из земунице га запахну мемла и мирис фиксованих чизама, што у свести његовој изазва представу накривљених фуражних кола, чија руда штрчи високо, као набрекла жила на челу наредниковом. — Излаз’ напоље! — викну кроз стиснуте зубе.