Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
здраво јако, Јер у врећи одоздо до горе Сама брда, врлети и горе, А Бог руку све унутра турај, Па брдине око себе фурај, Па за часак све и је до поле Био веће оборио доле. Уједанпут — нуто посла клета!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— упитах преводиоца, неког младог лингвисту са бубуљицама и обавезним осећањем мање вредности. — Само ти фурај, Анчи! — рече он.
Није код куће! Поново петобанак и Оливерин број: „Извини, срце, али управо излазим на вечеру!“ Ништа, ништа, само ти фурај! Ко је трећи? Нема га. Тако вам је то!