Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
храст, отад олује, шумни бог, бог коме сунце изгрева из круне, освиће у неком зимском јутру као нарамак дрва крај фуруне.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Треба знати, да се ове фуруне изнутра из собе ложе, отварају и затварају. Но дрва не изгоревши како ваља, удари она сила по соби, те ти онај ћумур
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Молим вас, изволите! — Молим, господине! Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. Помоћник, светски човек, трља руке: — Па како је, газда-Ђоко, како је?
Црњански, Милош - Сеобе 2
са петловима и квочкама, кад би био сам, као што је са женом разговарао, док је била жива, на једном банку земљане фуруне, која се ложила споља. Целу је кућу, иначе, био препустио својој кћери и деци. Он је хтео ту, на банку, да дочека смрт.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Можда му је пала на памет та фатална околност што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је требао разумети.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
АДВОКАТ: Благодарим, благодарим; метните ји тамо код фуруне. Тако, тако. Сад дођите ближе. Шта желите од мене? ФЕМА: Знате, господине, ја имам процес с Аницом Вулетином.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Бацам цјепке, нападам вукодлака, вучицу. - Вјетар ватру повраћа из тучане фуруне. - Миле сеје, двобраћа: Ранко, Мара, Милија - Ћамил, Тахир, Фикрета. Грашке зноја цвјетају.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Ове! Ове овде! Ове у којој се налазиш! Ове у коју си нас довео својом глупошћу! Ове собе, овог стола, ове фуруне! Овога олајисанога патоса! Овог господина, овог поднаредника, Јелисавете, Софије, мене!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Овакав живот јесте живот псећи! У јануару ваља да се ложе Камини, фуруне, штедњаци и пећи!” Пођох у град, у најмању улицу, Са уштеђевином од десет динара, Решен да негде купим фуруницу.
У лето нам се чини да бисмо могли спавати где било, А у зиму нам је хладно и крај фуруне... ЗЕМЉА У ПОНОЋ Поноћ каткад зашуми, ко да земља отвара Нека шаптава уста; зашуште крила ноћи...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
је устала са столице, мало рашири ноге, да буде сигурнија на њима, и одсутно се загледа у жеравицу која је испала из фуруне и споро умирала на дасци, на којој су многе пре ње оставиле за собом црне ранице. ...И синоћ је чекао да легну.
Аћим седи поред фуруне, пуши и радознало га посматра, а он повуче хартију из џепа као да му одговара на неизречено питање, па опет брзо гурну
— О томе ћемо сутра. Време је за спавање. Скини с кревета једну сламарицу. Узми и покривач и лези поред фуруне. Ако ти је зима, ложи. — Ја бих вас молио да некако још вечерас обавестите оца да сам дошао. даћу дукат апсанџији.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА: А, није, ја сам га видео у сали иза фуруне. ЖИВКА: Па, забога, идите, идите, нађите га! Али брзо, одмах! ДАРА и ЧЕДА (одлазе у собу).