Црњански, Милош - Сеобе 2
његовом мишљењу, хтела да се свети Трифуну, па се са фенриком Вулином, мало, као лолају, али то је дим, а не гори фуруница. Да је хтела, не би Кумра узела балавца. Да се прочује. Него је хтела, сирота жена, да се прочује до Трифуна.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ВОЗОВИ 188 КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ 191 ОБРОК МАШИНЕ ЗА ПРАЊЕ ВЕША 194 ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ 196 УОБРАЖЕНЕ ЦИПЕЛЕ 198 ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА 199 ПОСЛОВИ ГОДИНЕ 207 НЕДЕЉА У МАЛОЈ
Док не цикнуше: „Ко то?” „Шта то?” Заглибивши се, целе, у блато. ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА Негде, у најмањој од свих улица, У радњи лимара Петра Бобоша, Дуго је живела једна фуруница, Фуруница не
ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА Негде, у најмањој од свих улица, У радњи лимара Петра Бобоша, Дуго је живела једна фуруница, Фуруница не већа од добоша. Јануар је био, зимско доба, Ледиле су се гране топола.
ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА Негде, у најмањој од свих улица, У радњи лимара Петра Бобоша, Дуго је живела једна фуруница, Фуруница не већа од добоша. Јануар је био, зимско доба, Ледиле су се гране топола. А моја соба — хладнија од гроба.
У чуду застаде десетак зимских шетача Као да им неко чело боде; Идем ја, а за мном чило корача Фуруница, с ногама ко у роде. А кад стигосмо пред кућни праг, У месту поче ногама да гребе.
Блесну собица од чистоће: Свака ствар ко да прогледа на очи. Да л ће сад хтети? Неће? Хоће! Фуруница, најзад, у моју собу крочи. Заложих дрва. Она плану Моћно и громко; потом згасну.
Излих на дрва боцу петрол-гаса: Да опробам, куд пукло да пукло! Фуруница отхукну из свег гласа, И заћута. Дубоко. Мукло. Сложих потпалу, дрвце по дрвце.
Смешну ћуд има моја фуруница; Ове ми је зиме суђено да страдам. То није фуруница, то је јогуница, Лед ледени, а плане кад се не надам.
Смешну ћуд има моја фуруница; Ове ми је зиме суђено да страдам. То није фуруница, то је јогуница, Лед ледени, а плане кад се не надам.