Црњански, Милош - Сеобе 2
Господин Георгије имао је двоје деце, и жену, лепу, као да је ђаволица. Госпожа се звала Фемка, и била је Футошкиња. Ђурђе је имао обичај да каже: „Није то Футошкиња. Него Футошкиња и по!“ Сваки је у Будиму знао Трандафилку.
Госпожа се звала Фемка, и била је Футошкиња. Ђурђе је имао обичај да каже: „Није то Футошкиња. Него Футошкиња и по!“ Сваки је у Будиму знао Трандафилку.
Госпожа се звала Фемка, и била је Футошкиња. Ђурђе је имао обичај да каже: „Није то Футошкиња. Него Футошкиња и по!“ Сваки је у Будиму знао Трандафилку.
Госпожа Фемка, Футошкиња, и по, жива ватра, ватра и по, била је напустила свога Георгија. Честњејши Трандафилович очекивао је јесен и зиму без
Само, ни Пишчевич није рекао, све. Највише о томе кажу писма, која су долазила, у то доба, из Росије, у Срем. Једна Футошкиња, на пример, писала је, из Росије, у Футог, овако: „Коме тамо рђаво иде, овде ће му бити добро!
била реч о фамилијарном моралу, причао је сад, о браколомници, госпожи Фемки, Трандафилки, срдачно, радо: Јесте луда, Футошкиња и по, а онај враголан Бркич успео је да је обрлати, као ајгир ћору, али се ето вратила, ипак, деци и мужу, па ће сад