Ћипико, Иво - Пауци
За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му. Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи. — Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво.
Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима. За њима ходаше и друга чељад. Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове.