Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
то мотрети бијаше: поизмета их море све на сухо по крајеви, по брегови, по ада, по прудови поред мора, како их је где фућао талас напоље, све то громаде, громаде туштене ка стоварене лежаху људске лешине.
напустићу на вас ко столомницу и горуће приштове од пепела, што су постале од Мојсеја кад је у Јегипту к небу пепео фућао...