Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мало потраја, донесоше им ручак. Везировић сједе, па зовну и слугу за софру. — Једи ти, господару, у нас није хадет да слуга једе с господаром. — Бре, прођи се ти тога хадета, ми ћемо заједно путовати, па треба да заједно и једемо.