Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
зва добро јутро, нити турски селам називаше, но му грдну ријеч проговара: „А ту ли си, један копилане, копилане, царев хаинине! Чије ли си дворе похарао? Чије ли си робље поробио? Чију л' љубиш под чадором љубу? Излази ми на мегдан јуначки!
растављају: један иде ка Стамболу граду, други иде у Приморје равно; онда вели лијепа невјеста: „Ну погледај, море хаинине! Познајеш ли штогођ од оружја?