Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда скоче Ужичани: „Вала ћеш га дати, или ћемо сад и тебе и хала предати Србима у руке. Зар ти је мало што сте донели угарак и наше куће попалисте, но јоште хоћете да и робље Србима у
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.
То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио... — Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа. — Ја шта мислиш — рећи ће Радан.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Дабогме! Јер то је хала, није коњ! Е, али тако... Капетан га мирно слушаше, као ону шеталицу на сахату. Ни она, ни Благоје нимало му не
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А обојица су имали још и своје надимке; поп Ћира се звао и Поп Хала, а поп Спира: Поп Кеса. Зашто су оног првог прозвали поп Хала, чули сте, а зашто овог другог поп Кеса, чућете.
Зашто су оног првог прозвали поп Хала, чули сте, а зашто овог другог поп Кеса, чућете. Овај несретни надимак, на који се поп Спира онако исто тужио као и
А путнику дође мало лакше. Дође му воља и зажели да упрегне шест таквих хала па да пуца бич, а да потерају још брже, да још брже полете!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Па ипак, да си само каткад знала Велики кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи ко хала Све друге мисли, и наде, и снове; Па ипак, да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Овако је казала баба куги, кад је неђе срела, а куга је питала: ђе су људи? Није кум хала, да сам поједе цијело јаје!
(Дрљача и клинци на њој) 75 — Друге зове, себе не чује? (Звоно) 76 — Дугорепа хала море препливала, крила не сквасила? (Барка) 77 — Живо било и живо хранило, а сад живе носи?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па ипак - да си само каткад знала Велики, кобни огањ душе ове, И силну љубав што ништи к'о хала Све друге мисли и наде и снове; Па ипак - да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пљачкаши, је л'? И дивизијар бесан скаче, вришти, докле чопор урла — Ох, ја... валах... аскер... пљачка... ска... хала... А дивизијар умирује, обећава, пишти: — Шта? Како? Ко? Ови? Добро. Ја њих сад, сме ста... фик... кр... кр... кр...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Од куда књига под стȅгом мрака?... Учитељ — спомен старих јунака. И тај би спомен сломила хала, Ал’ није дала струна гусала. Хај, да је ширих пута ил’ стаза Међ’ народима разна порекла!
— Дакле споразуму да крчимо пута Ако ћемо хала да нас не прогута? Јесам добро чуо? Рекао си: слога? Де још једном реци, тако т’ живог Бога!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
румена зора озари високе горе, И даљни претвори исток у сиње, пламено море, У виду змајева, змија и грозних горгона, хала, Војска се са страшном виком к Бенари кретати стала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Одмах је затражила од мајке бојну опрему. И ова — „хала халетина“ — дала јој је коња ластавицу, свилени барјак, буздован, сабљу, волујску камџију и самур-калпак.