Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала како све то није оно, у ствари”. Халуцинантно повезане, појединости из пејзажа сливају се затим у фантазмагорично кретање, са сликом истих оних сељака што поређани