Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СЕ ВРАТИТИ 160 НОВАЦ ДУШОГУБАЦ 163 СВЕТИ САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА НОВЦА 189 ЗЛА
Више му не знам стрва ни јава, смрти ни живота. ХАМАЛ И ХАЏИЈА Био неки врло сиромашан човјек, те не могаше друкчије живјети него најпослије мораде хамалити само да
воље и рече да му неће ништа за чување наплатити, а још му и то рече да он има и од другијех људи новаца на остави. Хамал извади дукате па даде хаџији, и оде да заслужује путни трошак.
Хамал извади дукате па даде хаџији, и оде да заслужује путни трошак. Радио је хамал по Стамболу, те пошто прође неколико дана види да је заслужио и више новаца него што му треба за путнога трошка, стога
Кад хаџија то чује, почне га псовати велећи: — Какве си ти дукате мени дао? — и најпослије га и из магазе истјера. Хамал онако тужан оде па стане замишљен на неком ћошету, ће га види нека ханума са пенџера те пошље слушкињу по њега.
У то исто вријеме дође и онај хамал, па заиште од хаџије да му да оне новце, а хаџија одговори: — Хоћу, синак, а колико оно остави?
дође и онај хамал, па заиште од хаџије да му да оне новце, а хаџија одговори: — Хоћу, синак, а колико оно остави? Хамал одговори: — Сто дуката! А хаџија брзо отвори сандук па хамалу изброји сто дуката.
Хамал одговори: — Сто дуката! А хаџија брзо отвори сандук па хамалу изброји сто дуката. Хамал кад добије у шаку дукате запита хаџију: — Колико ћу ти дати чуварине?
Хамал кад добије у шаку дукате запита хаџију: — Колико ћу ти дати чуварине? А он му одговори да неће ништа, и тако хамал оде са сто дуката из магазе, а она му ханума онда рече да ће му ствари по слушкињи послати, па оде.
Кад хаџија то чује веома се сневесели, али није могао ништа учинити. Кад хамал види да је вријеме у хануме ићи, спреми се и оде.
их виче сто дуката, а ја ћу тамо доћи па се надметати с хаџијом, а кад буде вријеме да се теслиме ја ћу ти казати. Хамал узме дјецу па их одведе у чаршију и преда телалу, казавши му да виче сто дуката.
Ханума онда дозове хамала и рече му нека дјецу претеслими, јер је више доста наметати се. Хамал на то телалу рече нека их теслими што овај одмах и учини.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен хамал жудно, уз тврд комад хљеба, Слуша како над њим с грана гучу кумре. 1918. ОПИСНЕ ПЕСМЕ НА ЖАЛУ Изронио месец.