Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
синовца Николу, који је хтео и оне друге Турке да убије, и одбију једног за другог, а оне друге Турке испрате до хана.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да му је откуд да падне с неба у уста. Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана. Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака. То су били за њера људи којима је бог рекао да живе.
Ћутећи дођоше до хана. Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нетшо оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.
!... У том изидоше на пут. Лазар виде да су близу хана... Напреже сву снагу и јурну да побегне... Али га Маринко стиже и ухвати за врат.
Асо! Ибро!... Брзо напоље! Видите тко је тамо!... Момци истрчаше у помрчину. Али помрчина као тесто. Обилазише око хана — нигде никог. — Даље! Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест! Потражи! Потражи!...
Маринко је журним корацима хитао кући. Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек. Попрети за њим руком, па рече: — Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину! Иди, иди!...
Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... Дан је освитао леп.
Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. Кипео је гневом.
— Заврзан се наже нада њ. — Шта је? — упита Јовица. — Још дише... У тај мах Станко истрча из хана. — Где је, где је? — Ево га! — рече Заврзан. Станко паде по старини. Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У селу нема ни хана ни пекарнице. Свака кућа спрема за себе све што је потребно за живот. Иначе су гостољубиви и путник увек нађе у
помогнути од Татара Златхе хорде, продрли су у Бугарску и Тертер је био приморан да уда своју кћер за сина хана Ногаја и да плаћа данак Златној хорди (1285. год.).
Црњански, Милош - Сеобе 1
мрмљајући у љутини: иди, бедо, Као што се клонио бесних коња, тешких вина, као што је једном кришом побегао из једног хана, у Бруси, уплашивши се, тако је напустио и братовљев дом. Да брату отме жену, о томе није било ни говора.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
остављени самима себи, када све овога света, и пријатељство каквога цара, и замке каквога кнеза и дужда, робовања код хана Ногаја, битка код Лима и Велбужда, крв људска што се у боју просу, остану негде иза врата, иза прозорског смеха и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Поред самог хана тенк с топовском цијеви, окренутом у брда, и он као играчка. — Сјећаш ли се, Сајо, некад смо се тамо, зими, заједно
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
! Унутра сједи чувени госа, храну му скупља милион људи. За мене ради свакога дана крилата војска Џивџана хана.“ Дивима леђа од страха бриде. „Чујеш ли само страшнога ђиде!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко се је већма у сласти ваљао од Сарданапала, Криса и различних други[х] султана, хана и сатрапа? Пак гди је то све сад? Нигде!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Прошли су, непримећени, поред турског хана (доцније ће тy, дуго, бити царинарница) који је чувала јака турска стража.
Ово што се тако види, одговорили су му, то су остаци Пиринч-хана или, како су га дорћолски житељи називали, Пиринчане.
столеће почело да измиче изнад развалина Пиринчане, у јесен 1930, како је писала „Политика“, „остаци старог турског хана на Дорћолу, ругло овог краја, разрушени и уклоњени“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Хана!“, шапну госпођа Шмит својој ћерци у уво, „начини још један грог за кочијаша“. Свештеник откључа свој путнички сандук,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Код Нерићевога хана (механа на путу из Делиграда у Алексинац) сустигосмо оне батаљоне што су марширали за Алексинац.
2 августа наше су патроле опазиле да се дуге и густе колоне непријатељске крећу из Зајечара преко Н. Хана за у Књажевац. То је била Фазли-пашина дивизија.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
многим, Ђорђе где слатка детињства му забавне проведе дане, Крадом избегоше, турска клонивши се страшнога хана.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Збирке Песме (1938) и Хана (1939) најбољи су део његове поезије. Оне иду и међу боље књиге међуратне поезије уопште.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Пије): И сутра, пешке, гологлав, на царски друм и из хана у хан, из вароши у варош, док негде не липшем, скапам, на неком ханском ђубрету или штали.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када дође бијелу Стамболу, он не иде цару ни везиру, веће иде у Новога хана, у хану је конак учинио. Кад је било испред тавне ноћи, он поведе Шарца на језеро, да га ладне напоји водице, ал' му
за ме, веће кажи цару и царици нек ми штогођ за вечеру спреме, ал' нека ми вина не омале, нек ми пошљу у Новога хана; кад Арапин са сватови дође, нека њега л'јепо дочекају, и нек тебе даду Арапину, да у двору не замеће кавге, а ја
Оде Марко у хана Новога, а ђевојка у цареве дворе, па казује цару и царици да је дошô Краљевићу Марко. Кад то зачу царе и царица, спреми
Кад то зачу царе и царица, спремише му господску вечеру, и спремише црвенога вина, и послаше у Новога хана. Сједе Марко пити рујно вино, а Стамбол се стаде затворати; дођ' ханџија да затвори врата, пита њега Краљевићу
Кад су били испред Новог хана, онда Арап сам себе говори: „Боже мили, чуда великога! Цијел Стамбол јесте позатворан од мојега страха великога, осим
Цијел Стамбол јесте позатворан од мојега страха великога, осим врата од Новога хана! Да л' у њему ниђе никог нема? Да л' је како лудо и манито, које јоште за мој страх не знаде?
Пође Арап кроз Стамбол бијели са ђевојком и са сватовима. Кад су били испред Нова хана, опет ханска врата отворена; Арап нагна танку бедевију, да погледа тко има у хану: Марко сједи насред Новог хана, те
Нова хана, опет ханска врата отворена; Арап нагна танку бедевију, да погледа тко има у хану: Марко сједи насред Новог хана, те он пије црвенику вино; не пије га чим се вино пије, већ леђеном од дванаест ока, пола пије, пола Шарцу даје.
опколи са друштвом, па он викну у село Сибницу, Сибничани сви му долећеше: ту се саста стотина јунака; намах Србљи хана запалише, и тројица Турак’ изгорјеше, а тројица пред њих истрчаше, и Србини сва три погубише.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
То се Мане са друговима весели... Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте... То се Мане са друговима весели... Чује се свирка надалеко!