Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он се почне изговарати да он дуката нема, али му ништа не помаже. Пошто бијаше дукате код оне хануме оставио, зато мораде молити кадију да га пусти те да дукате донесе. Кадија му допусти и пошље га са заптијом да донесе.
Кад хаџија то чује веома се сневесели, али није могао ништа учинити. Кад хамал види да је вријеме у хануме ићи, спреми се и оде.
Кад хамал види да је вријеме у хануме ићи, спреми се и оде. Пошто је у хануме дошао, рече му ханума: — Ево ти ова дјеца, па их води у чаршију и подај телалу, па нека их виче сто дуката, а ја ћу
На то се телал поврати натраг, вичући: — Сто и један дукат! Те кад то тако до хануме дође повиче она: — Ко се то шали са том дјецом? Ево пет стотина дуката!
Телал почне викати: — Пет стотина и један дукат! И дође опет до хануме, викнувши цијену, а ханума телалу рече: — Хиљаду дуката!
Телал почне викати: — Хиљаду и пет стотина и један дукат! А кад је до хануме дошао она опет рече: — Ко се то још са том дјецом шали? Ево двије хиљаде дуката!
Па не могавши дјецу пустити наметне још дукат. Телал се опет поврати вичући нову цијену, и дође до хануме, а она завиче: — Двије хиљаде и пет стотина дуката!
Краков, Станислав - КРИЛА
Улицама су цикала весело голишава деца, и лупале дрвене нануле. Промицала је покоја црна прилика хануме. На тргу је под платаном достојанствено шетао критски жандарм.