Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Синуше, мајчин сине, дукати, бисер, драго камење и други скупи адиђари, те деди стадоше очи, па ће весело: — Хоћу, ханумо, што нећу?
— Богме је тако хак бог Турцима наредио, а светац Мухамед за ћитап привезао. А ђевојка опет упита: — А да, моја ханумо, кад у рају има толико хурија, има ли за нас ђевојке по толико хураца? — Јок оно, — одговори јој. — А зашто не?