Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лавеж се одазва. Није много прошло, а двојица оружаних луди појавише се иза грма... — Водите овога харамбаши! — рече стражар. Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. — Полази! — рече стражар. Пођоше...
По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. Станко је стао уз један храст и посматрао све то.
— Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! Харамбаши се допаде ово самопоуздање. — Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.
Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши. Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.
— Откуд ти? — пита харамбаша. Дева само ману прстом. Харамбаша се диже и приђе му... Почеше шаптати. Харамбаши севнуше очи. — Дакле, тако је. — Тако, Срећко. — Добро. Збогом!
Говорио је слободно, отворено. На први поглед допао се харамбаши. — Добро, добро... А како оно ти би име? — Зеко. Хајдуци се згледаше. — Како му је то име!
Преста шала и смех. Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству. Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тридесет хајдука, за бритке се сабље доватише, погубише тридесет делија, од њих пусто одузеше благо, па одоше своме харамбаши — да га виде на бијелој кули, шта је њима с пашом учинио; али Грујо пашу погубио, па он сједи на бијелој кули те он
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево, нек ова капа стоји ту, на десној страни, гдје би иначе било мјесто вашем харамбаши који је побјегао — рекао му је домишљати кнез Ваљушко. — Она ту иде мјесто њега, а умјесто њега добиће и батине.