Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сам судиш и опрашаш!... Па се занесе. Мисли га носише по горама и планинама... И дружина му се диви и бира га за харамбашу! — Станко харамбаша!... Ала је то некако сличито!... Баш би вредело да будем харамбаша!... Ох, ала бих се светио!...
Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. — Бог ти помогао! — рече један пискав глас. Кога тражиш? — Срећка харамбашу — одговори Станко. — Ја сам. А што ћу ти? — Тражио сам тебе и твоју дружину.
— Ко те упути к мени? — Неки воденичар. — Знаш ли му име? — Не знам. Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу. Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му: Дева ме послао. Говорио је слободно, отворено.
— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... Сав је цептео као у грозници. — Пробратиме!
— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. Посадише Алексу на кладу... И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... — Сад ми испричајте све како је било. Деде ти, Илија!
Станку би као да му неко опали шамар. Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он. Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: — Ја ти то не вермам! — Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. — И нисам.
Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. — Остави се тога, Клемпо!... Него, да бирамо харамбашу. — Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. — Али ја не знам... — Па ако не знаш, договорићемо се!
Заврзан скиде капу и прекрсти се: — Боже помози! — рече он. Сви учинише то исто. — Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава. Јуче харамбаша, данас прави окршај!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Али ти је милији они те зна али они те не зна пливати? — Први, јер се последњи боље чува. 14 Питали зечеви свога харамбашу: — Хоћемо ли бјежати ђе људи нема? — Ма зашто? — Зато што нас свак кори да смо страшљивци.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу. Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.
Ти га мораш задржавати од тога. Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље. Па сад отвори очи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А Јаков Ненадовић овако грди Ћурчију харамбашу: Ти Ћурчија, један пржибабо, ни стари ти четовали нису, већ чували краве по Сријему.
што ти књига пише: мене, Зуле, тужбе додијаше од мојијех хоџа и хаџија и Турака босанских спаија на некака Костреш-харамбашу у Тијани, високој планини, ђе им није с миром пролазити и по Босни тимар’ облазити, ни хаџијам’ ћабу полазити, од
цара честитога, у њему ми царе запов’једа да покупим чету по Удбињи, па да идем Тијани планини, да ја тражим Костреш-харамбашу; а ја, слуго, за Костреша не знам, нит’ сам чуо Тијану планину; па сад не знам што ћу и како ћу: зло је поћи кад ја
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Доведоше их повезате у Цариград на суд пред цара. Каде их судише, та остале опростише, а самога харамбашу нађоше јер он је коловођа злу свему најкривљи. Њега без милости на смрт осудише.