Јакшић, Ђура - ПРОЗА
код својих кућа и да уживамо мирно наше горким знојем стечено имање, а не да нас у нашој рођеној кући нападају, пале и харају?...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
поклоненији, кажем: да је народ српски сада у крајњеј погибели и да Турци секу, вешају, на коље набијају, робе и харају и проче, тако да је народ принуђен био и по други ред, обаче последњи, послати ме с полномошчијем и печати да могу
су Срби из Земуна писали, да Турци нису ни најмање своје јарости у Сербији умекшали, но једнако Сербље бију, секу, харају, робе, и на коље набијају, и да се њи̓ова злоба све од дан до дан више и више умножава а не умаљава, и да су Турци
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
смућује да јој из сећања, из „прича и песама” које је ваљда у детињству слушала, долазе на памет они зли људи што харају и грабе, па су тобоже и њу сада ево уграбили: „[. . .
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја се тешим с поточићи Ки ми сузе примају, Вавек с њима уздишући, Који бреге харају. Тако исто и мене ће Љубав, после ил’ прије, У гроб тавни сахранити, — Ваљда за ме и није.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Напустио је своју браћу да би помогао оним који су дошли да нас харају и пале, да силују наше сестре, кољу нашу децу и руше оно што су наши преци и преци наших предака градили у зноју лица
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
од човека до човека преходи, једним нестаје, други га достају, градови и велики домови се собарају, села, вароши се харају, ватра их жеже, господа и спахије своју ирају муче сваким послом и великим данком их море, и броја тому нејма колико