Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Најпосле што хабе човечаска лајна с прахом месише те једоше. Пак изарад те такве беде невољне од глади многи хартници јуначни и попоштенији им што су имовити господари, добегоше под град да се предаду Грком, ал’ они не ктише их примати,