Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Где је женско, ту се нађу и грађа, и добри мајстори! СУЉО: Пробај то тако Хасанаги да накитиш! Овде се, бре, буђамо четири месеца, перемо крв, привијамо траве, а из какве смо пуцњаве добауљали!
Можда и грешим, није ни чудити се, али ме барем саслушај. Још сам се једино теби од јутрос надала. И Хасанаги се треба смиловати. Ако се помео, није се ниодчег помео. Њему је увек морало бити најтеже.
За седам година прође много воде. Хасанаги не мош да се вратиш, то ти је ваљда познато. И шта сад? Узима те човек кога си сама желела!
Да се сад то и догоди, да ме кадија тамо и чека, оно би и тамо остало Хасанаги! Оно припада њему, а не кадији! Видиш, то је то. Значи — ни овде, ни у џенету. Нигде...
ХУСО: Можда не жели да свраћа код Хасанаге? Можда човеку непријатно? МУСА: То је требало Хасанаги да саопштиш. СУЉО: Што су ме питали то сам и казао.