Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
АХМЕД: Много, бре, виче овај ага! А чим неко много виче, знај да виче да би нешто прећутао! ЈУСУФ: Хасанаго! Па та жена је само чувала свој стид, Кураном прописан, и у том стиду је чувала твоје име!
Е, па, сад је и томе крај! ЈУСУФ: Не можеш да чекаш ни до јутра? То мора баш вечерас да се одлучи? Хасанаго, шта је вечерас? Који је бог вечерас? Што не погледаш мало и последице?
ЈУСУФ: Не може се то само прстима... ХАСАНАГА: Кажи ти мени: можеш ли, или не можеш? ЈУСУФ: Не могу, Хасанаго. ХАСАНАГА: Е онда ћути! (Затамњење) ИВ СЛИКА КУЋА БЕГА ПИНТОРОВИЋА МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа не једеш.
(Улази Хусо) ХУСО: Господару, дошао бег! ХАСАНАГА: Има ли тај бег неко име и презиме? ХУСО: Бег Пинторовић, Хасанаго! ХАСАНАГА: Бег Пинторовић? ХУСО: Јесте, аго! ХАСАНАГА: Ово је нови моменат! Ефендијо, шта то може да значи?
Ти седи, и не излази! Ако оће у четри ока, нек каже! (Улази бег Пинторовић) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Селам алејкум, Хасанаго! ХАСАНАГА: Алејкум селам, беже! Добродошао, ако долазиш добром! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Добром, Хасанаго, ко и увек!
ХАСАНАГА: Алејкум селам, беже! Добродошао, ако долазиш добром! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Добром, Хасанаго, ко и увек! ХАСАНАГА: Нисам баш навико. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Треба штошта између себе да уредимо...
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Хасанаго, далеко нам је путовати! Не бисмо хтели да те задржавамо и да трошимо твоје драгоцено време...
А ди јој је младожења? Ефендијо, ја младожењу не видим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Као да говорим зиду. Јес ли оглувео? Хасанаго, мислиш ли износити то дете? Кажи нешто! Рекао си да можемо да дођемо! Шта је сад? ХАСАНАГА: Нисте сви стигли...
Прилази јој мајка Хасанагина.) ХАСАНАГА: Труди се да заплаче, ал не иде! Не може камен... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго! ХАСАНАГА: Ни за мужем, па ево ни за дететом! Клечи над колевком, као оће да заплаче! Ајде, исцеди бар једну!
Ајде, исцеди бар једну! Реда ради! Кани, мајку му, немо се брукати! Људи те гледају! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго, будало, она је мртва! (Дуга тишина) ХАСАНАГА: Ефендијо... нека, сам ћу... остави...